Studija zasnovana na skoro 2.000 ispitanika (50+) pokazuje da redovne posete muzejima, galerijama i bioskopima mogu biti povezane sa nižom fiziološkom (biološkom) starošću. Istraživači su koristili skor kulturne uključenosti (0–15) i merenja deset fizioloških markera; oni koji su redovno izlazili imali su prosečnu fiziološku starost 66,9 godina — oko tri godine nižu.
Posete Muzeju, Bioskopu i Koncertima Mogu Usporiti Fiziološko Starenje, Pokazuje Studija
It may benefit our health to head to see a film at a theatre, such as here, the Cinemaxx cinema on Potsdamer Platz in Berlin. Carsten Koall/dpa
Nova studija ukazuje da redovno uključivanje u kulturne aktivnosti — poput poseta muzejima, galerijama, bioskopima, pozorištima i koncertima — može doprineti usporavanju fiziološkog (biološkog) starenja kod starijih odraslih osoba.
Istraživači su analizirali podatke iz skoro 2.000 učesnika English Longitudinal Study of Ageing, longitudinalne studije koja prati ljude starih 50 i više godina u Engleskoj. Učesnici su ispunjavali upitnike o učestalosti odlazaka na kulturne događaje, a na osnovu odgovora formiran je skor kulturne uključenosti u opsegu od 0 do 15.
Medicinske sestre su merile deset fizioloških markera, među kojima su indeks telesne mase (BMI), snaga stiska ruke, brzina hoda i dijastolni krvni pritisak. Istraživači su izračunali i procenjenu fiziološku starost na osnovu tih pokazatelja.
Glavni nalazi
Analiza, objavljena u Journal of Epidemiology and Community Health, pokazala je da su viši nivoi kulturne uključenosti statistički značajno povezani sa nižom fiziološkom starošću. Konkretno, osobe koje su barem svako nekoliko meseci posećivale muzeje, galerije ili bioskop imale su prosečnu fiziološku starost od 66,9 godina — što je oko tri godine manje u odnosu na one koji su to radili ređe.
Istraživanje je takođe utvrdilo da su ljudi sa višim skorom kulturne aktivnosti češće bile žene, zaposleni i generalno u boljem zdravstvenom stanju.
„Promovisanje uključenosti u kulturu može biti perspektivna strategija za usporavanje tempa fiziološkog starenja i podršku zdravom starenju starijih odraslih“, navode autori studije.
Praktične implikacije
Autori predlažu da povećanje geografske i finansijske pristupačnosti kulturnih sadržaja, kao i razvoj programa zasnovanih u zajednici, može omogućiti češće učešće i podržati emocionalno i socijalno zdravlje starijih osoba. Kao primer navode desetonedeljni muzejski program koji je obuhvatao predavanja kustosa, rukovanje eksponatima, diskusije i umetničke aktivnosti — što je poboljšalo raspoloženje i osećaj ohrabrenosti kod društveno izolovanih starijih ljudi.
Autori takođe napominju da je kulturna uključenost promenljiva i stoga predstavlja praktičnu tačku intervencije; njen efekat je, po njihovim rečima, u nekim aspektima uporediv sa efektom česte fizičke aktivnosti.
Ograničenja
Studija je observaciona, što znači da ne dokazuje uzročnost — moguće su i druge veze (npr. opšte zdravstveno stanje olakšava učestvovanje u kulturi). Potrebna su dalja istraživanja i intervencione studije da bi se potvrdio direktan uzrokno-posledični odnos.
Uprkos tome, nalaz podstiče razmišljanje o kulturi kao jednostavnoj i pristupačnoj komponenti šire strategije za podršku zdravom starenju.
Pomozite nam da budemo bolji.
