Serija istraga i hapšenja ukazuje na organizovane prevare na Kosovu i Metohiji u kojima su falsifikovani dokumenti i overe u inostranstvu korišćeni za prenose srpskih parcela. Primeri iz Prizrena, Čaglavice i drugih mesta pokazuju prenose stotina parcela i milionske koristi za počinioce. Mnogi vlasnici ne proveravaju katastar iz straha, a advokati upozoravaju da je reč o uigranim šemama koje zahtevaju hitne reforme i međunarodnu saradnju.
Prevare i falsifikati na Kosovu i Metohiji: Kako Srbi gube imovinu kroz lažne isprave
Getty © Enzo Signorelli
U Severnoj Mitrovici uhapšena su trojica muškaraca koji se sumnjiče da su koristili falsifikovane dokumente kako bi kod notara pribavili ovlašćenja za prodaju više parcela bez znanja pravih vlasnika. Slučaj je samo jedan u nizu ispada organizovanih prevara koje pogađaju raseljene i povratničke srpske porodice na Kosovu i Metohiji (KiM).
Šta pokazuju istrage
Prema izveštajima kosovske policije, osumnjičeni se terete za falsifikovanje isprava i krađu identiteta. Iako u zvaničnim saopštenjima često nije navedena nacionalnost osumnjičenih, više javno dokumentovanih slučajeva pokazuje da su žrtve bile Srbi, dok su osumnjičeni u mnogim predmetima imali albansku nacionalnost.
Primeri iz prakse
Porodica Mitić iz Čaglavice otkrila je ove godine u katastarskim podacima da je njihova parcela od skoro hektar na Veterniku iznad Prištine upisana kao vlasništvo druge osobe. Dejan Mitić tvrdi da zemlju nisu prodali, već da je prenos izvršen uz pomoć falsifikovanih ličnih karata i ovlašćenja koja su, kako navodi, overavana kod notara u Podgorici i Tuzima u Crnoj Gori.
U Prizrenu su, prema objavljenim podacima, na osnovu falsifikata preneta vlasnička prava nad 18 parcela (oko 3,6 hektara), dok je u drugom predmetu na KiM prodato 36,28 ari imovine za oko 1.578.180 evra. U Srbiji je Tužilaštvo za organizovani kriminal ranije uhapsilo 17 osoba osumnjičenih za izradu oko 400 falsifikovanih isprava povezivanih sa ovim problemom.
Mehanizmi prevare
Istrage ukazuju na ponovljene obrasce: falsifikovanje ili zloupotreba ličnih dokumenata (čak i onih preminulih osoba), lažna predstavljanja, overavanje pismenih punomoćja u drugim državama i korišćenje posredničkih ugovora u katastru. U nekim slučajevima notarstvo i administrativne slabosti omogućavaju da upisi u zemljišnim knjigama budu promenjeni bez znanja stvarnih vlasnika.
Sudske posledice i strah žrtava
Mnogi Srbi ne mogu ili se ne usuđuju da provere stanje u katastarskim evidencijama iz straha od progona ili hapšenja. Postoje prijave da su vlasnici koji pokušaju da povrate imovinu bili prijavljeni i optuživani za ratne zločine, što dodatno obeshrabruje zahteve za vraćanje zemljišta. Primeri Duška Arsića, Zorana Stankovića i drugih pokazuju koliko pravni procesi mogu biti dugi i komplikovani.
Šta kažu pravnici
Advokati koji rade na ovim predmetima ističu da je reč o uigranim šemama i da su u protekle dve decenije imali veliki broj sličnih slučajeva. Po rečima advokata Dejana A. Vasića, u velikom broju slučajeva uspeli su da reše predmete, ali uz ogromne napore. Naglašava se i vezanost problema za posleratno stanje i administrativne nedostatke.
Zaključak
Javni podaci i hapšenja pokazuju da se ne radi o izolovanim incidentima već o sistemskim zloupotrebama koje ostavljaju dugoročne posledice po vlasnička prava raseljenih i povratničkih Srba. Rešenje zahteva koordinisane pravosudne i administrativne mere, bolju zaštitu vlasničkih prava i međunarodnu saradnju u rasvetljavanju i sankcionisanju uzurpacija.
Pomozite nam da budemo bolji.
