Studija iz Sarasota Baya (Florida), zasnovana na više od 20 godina podataka i objavljena u Animal Behaviour, pokazuje da delfini koji pribavljaju hranu povezanu s ljudima češće formiraju društvene veze međusobno. Udeo takvih delfina porastao je sa 12% na 41% u posmatranom periodu. Istraživači upozoravaju da takvo ponašanje nosi ozbiljne rizike i pozivaju javnost da ne hrani divlje delfine.
Ljudi Preoblikuju Društveni Život Delfina? Šta Pokazuju Podaci Iz Sarasota Baya
(Photo by Francesco Ungaro via Pexels)
Novo istraživanje pokazuje da ljudske aktivnosti menjaju ne samo mesto i način ishrane delfina, već i njihovu društvenu strukturu. Studija koja analizira više od 20 godina podataka iz zajednice bottlenose delfina u zalivu Sarasota (Florida) otkriva da se jedinke koje pribavljaju hranu povezanu s ljudima češće druže međusobno.
Kako je istraživanje rađeno
Tim predvođen Kyrom Bankhead sa Oregon State University koristio je opservacione podatke od 1995. do 2012. godine. Podaci su podeljeni u tri šestogodišnja perioda: pre, tokom i posle intenzivnih izbijanja štetnih algi (red tide) početkom 2000-ih. Istraživanje je objavljeno u časopisu Animal Behaviour i oslanja se na jedinstvene, dugoročne zapise Sarasota Dolphin Research Program-a.
(Photo by Richard Block via Pexels)
Ključni nalazi
Istraživači su utvrdili da delfini koji uzimaju mamac ili ulov iz ribarskih alata, brskaju za odbačenom ribom ili prilaze ljudima radi hrane — dakle oni koji praktikuju "ljudima orijentisano" hranjenje — imaju tendenciju da češće udružuju sa drugim delfinima koji primenjuju iste taktike. Taj obrazac je ostao uočljiv i nakon kontrolisanja faktora kao što su pol, starost i preklapanje boravišta.
"Delfini su veoma društvene životinje. Ova studija pokazuje da ljudske aktivnosti mogu uticati i na društveno tkivo zajednice delfina, naročito u uslovima ekološkog stresa," rekao je Kyra Bankhead.
Udeo delfina koji su koristili ljudski povezane izvore hrane rastao je sa 12% pre intenzivnog perioda crvenog plima, na 22% tokom njega i 41% nakon njega. Međutim, tokom i neposredno posle izbijanja algi veza između ljudskog hranjenja i društvenih veza je privremeno oslabila — najverovatnije zato što su se delfini skupljali oko preostalih prirodnih izvora plena.
(Photo by Raven Domingo via Pexels)
Rizici i implikacije
Iako se izbliza dobijena hrana može činiti lakom prednošću, autori upozoravaju na brojne rizike: sudare s čamcima, zaplitanje i povrede od ribarskog pribora, ukoštavanje ili gutanje opreme, smanjenu reproduktivnu uspešnost i čak smrt. Dr Katherine McHugh iz Sarasota Dolphin Research Program naglašava da ljudska interakcija menja ponašanje i povećava rizik za jedinke.
Studija takođe naglašava kako kombinacija ljudskog uticaja i ekoloških poremećaja (kao što su štetna izbijanja algi) može dugoročno oblikovati kako delfini traže hranu, uče nove strategije i održavaju društvene veze. Za dugožive, socijalno kompleksne vrste, promene u društvenim mrežama mogu uticati na opštu otpornost populacije.
"Najbolji način da pomognete divljim delfinima je da ih ostavite da ostanu divlji," poručio je dr Randall Wells.
Napomena za javnost: U Sjedinjenim Državama hranjenje divljih morskih sisara je zabranjeno. Autorima istraživanja je cilj ne samo podizanje svesti o neposrednim opasnostima već i razumevanje dubljih, društveno-posledičnih efekata ljudske interakcije sa divljim životinjama.
Pomozite nam da budemo bolji.
