PFAS i Metali Mogu Ubrzati Biološko Starenje Delfina — Upozorenje Koje Se Odnosi I Na Ljude

Zagađenje okeana može da radi više od neposredne štete delfinima: novo istraživanje sugeriše da izloženost određenim PFAS jedinjenjima i metalima može pospešiti biološko starenje običnih delfina (Delphinus delphis).

Tim sa Massey University u Aucklandu, predvođen marinom biologom Karen Stockin, analizirao je uzorke jetre i bubrega 75 delfina koji su stradali u različitim incidentima tokom perioda 2000–2023. Rad je postavljen 26. juna na server bioRxiv.org i još uvek nije prošao nezavisnu naučnu recenziju.

Koji su zagađivači povezani sa ubrzanim starenjem?

Istraživači nisu našli da je ukupna količina svih PFAS-a ključni faktor, već da su neka konkretna jedinjenja povezana sa većim efektom. Među PFAS jedinjenjima istaknuti su PFBA i PFNA, dok su među metalima posebno povezani sa bržim biološkim starenjem bili selen, cink, bakar, aluminijum i mangan.

"Nije bitan ukupan teret PFAS-a koji imate — važno je koja PFAS jedinjenja su prisutna," rekla je Stockin za Science News.

Šta znači "biološko starenje"?

Biološko starenje se razlikuje od hronološke starosti: ono se odnosi na promene na nivou DNK i ćelijskih funkcija koje ukazuju na to koliko je organizam ‘‘staro’’ iz biološke perspektive. Ove promene mogu da se ubrzaju usled hroničnog stresa, uključujući izloženost zagađivačima, i povezane su sa većim rizikom od bolesti tipičnih za starost, poput raka i hroničnih oboljenja.

Važno je napomenuti da studija pokazuje statističke veze (asocijacije), a ne definitivan uzrok — odnosno, postoje indicije da određeni zagađivači doprinose ubrzanom starenju, ali potrebna su dalja istraživanja da bi se utvrdila uzročnost i mehanizmi.

Zašto su delfini važni za ljude?

Delfini se često koriste kao "vrsta-čuvar" (sentinel) zato što žive dugo, dišu vazduh i akumuliraju zagađivače kroz ishranu, pa mogu odražavati rizike koji postoje i za ljude — posebno obalna stanovništva i potrošače morskih plodova. Ekotoksikolog Baylin Bennett (UC San Francisco), koji nije bio uključen u studiju, ukazuje da ovi nalazi pojačavaju zabrinutost da zagađivači mogu nanositi štetu i dalje od tkiva u kojima se talože.

Širi kontekst i preporuke

Studija se uklapa u niz radova koji pokazuju da PFAS mogu narušavati funkciju organa i imunitet kod delfina, a da se neka jedinjenja mogu prenositi sa majki na mladunce putem mleka. Autori i stručnjaci naglašavaju da je važno posmatrati efekat mešavina zagađivača u realnim uslovima, a ne samo pojedinačnih hemikalija.

Zaključno, rezultati podržavaju pozive za pojačano praćenje industrijskog otpada i hemijske kontaminacije u morskim staništima, kao i za preciznije procene rizika koje prepoznaju koje su konkretne supstance najštetnije.

Napomena: Rad je trenutno dostupan kao preprint i treba ga tumačiti s oprezom dok ne prođe peer review i dok ne budu izvedeni dodatni dugoročni i mehanistički eksperimenti.