Studija kože 96 delfina iz Shark Baya otkriva da jedinke koje koriste sunđere pri lovu imaju drugačije epigenetske potpise u odnosu na ostale. Ispitano je skoro 30.000 mesta metilacije DNK, a obrazci su razlikovali "spongere" od ne-spongera sa umerenom tačnošću. Još nije utvrđeno da li ponašanje uzrokuje epigenetske promene ili ih prethodi; neophodna su dalje istraživanja.
Delfini iz Shark Baya koji love sa sunđerima pokazuju epigenetske promene — studija
Photo Credit: University of Bristol
Delfini u Shark Bayu (Australija) koji tokom lova navlače morske sunđere na njuške pokazuju razlike u epigenetskim potpisima u odnosu na ostale jedinke iste populacije, pokazuje nova analiza.
Šta su istraživači uradili i pronašli
Tim na čelu sa Michaelom Krützenom sa Univerziteta u Cirihu analizirao je uzorke kože prikupljene od 96 indo-pacifičkih bradavičastih delfina tokom više od 20 godina. Među njima je bilo 23 potvrđena "spongera" (delfina koja koriste sunđere) i 73 delfina koji tu tehniku ne koriste.
Istraživači su ispitali gotovo 30.000 lokacija u genomu za metilaciju DNK — uobičajenu epigenetsku modifikaciju koja može uticati na aktivnost gena bez promene same sekvence DNK. Kombinacijom analize i mašinskog učenja uspeli su sa umerenim uspehom da razlikuju spongere od ne-spongera na osnovu epigenetskih obrazaca.
Šta znači „epigenetski potpis“?
Epigenom su reverzibilne hemijske oznake na DNK ili histonima koje utiču na to koji će se geni uključiti ili isključiti. Nalaz da spongeri imaju specifične epigenetske obrasce sugeriše da kulturno naučena ponašanja mogu biti povezana sa vidljivim biološkim razlikama — ne nužno kroz promenu same DNK, već preko regulacije njene aktivnosti.
Zašto je ovo važno
Sponging je energetski zahtevna strategija: delfini koji je koriste provode više vremena u traženju hrane, manje se odmaraju i često love sami. Ipak, ciljaju različite vrste plena i mogu imati prednost kada se u ekosistemu dogode promene kao što su morske toplotne anomalije. Ako kulturne navike utiču na epigenom, to bi moglo omogućiti bržu i fleksibilniju prilagodbu u promenljivom okeanu.
Ograničenja i otvorena pitanja
Autori naglašavaju da iz podataka ne može da se zaključi šta uzrokuje šta: nije jasno da li usvajanje sponginga menja metilaciju tokom života pojedinca, da li postoje prethodne epigenetske razlike koje povećavaju verovatnoću da jedinka postane sponger, ili pak zajednički faktori (ishrana, stres, društvene veze, lokalno okruženje) oblikuju i ponašanje i epigenetske profile. Uzorci kože su jedini bezbedan materijal za prikupljanje iz divljih delfina, pa su istraživanja ograničena na tu vrstu uzorka.
Studija je objavljena prošlog meseca, a o nalazima je izvestio ScienceAlert. Potrebne su dugoročne i eksperimentalne studije da bi se razjasnila uzročnost i potencijalna uloga epigenetike u prenošenju kulturnih osobina.
Zaključak: Nalazi sugerišu da kulturno ponašanje kod delfina može biti povezano sa promenama u regulaciji gena, što otvara nova pitanja o tome kako kultura i biologija međusobno deluju u divljim populacijama — posebno u uslovima brzih ekoloških promena.
Pomozite nam da budemo bolji.
