WTO: Kritični minerali mogu transformisati zemlje bogate resursima — ali i podstaći sukobe

Rastuća svetska potražnja za kritičnim mineralima predstavlja "jedinstvenu priliku" za zemlje bogate resursima da stvore bogatstvo i poboljšaju život miliona ljudi — ali isto tako lako može podstaći nasilje i produbiti siromaštvo, upozorila je direktorka generalna Svetske trgovinske organizacije (WTO) Ngozi Okonjo‑Iweala pred Savetom bezbednosti UN.

Okonjo‑Iweala je istakla da se "kritični minerali sve više posmatraju kao strateška imovina, a ne samo kao roba", što pojačava međudržavnu konkurenciju i rizik od konflikata. Velike ekonomije utrkuju se za snabdevanje mineralima neophodnim za tehnologije — od pametnih telefona do borbenih aviona — koristeći ih kao geopolitičku polugu.

"Ako zemlje u razvoju ostanu zaglavljene u izvozu sirovina, najvrednija radna mesta, tehnologije i profiti otići će drugde," rekla je Okonjo‑Iweala.

Primeri iz prakse:

• Demokratska Republika Kongo: Naoružane grupe profitiraju od ilegalnog rudarenja i krijumčarenja kobalta u istočnom delu zemlje, a civili snose posledice oružanih sukoba.
• Sudan: Sukobi između državnih i paravojnih snaga dodatno su podstaknuti iskorišćavanjem prirodnih resursa, pre svega zlata i arabijske gume (gum arabic), što je doprinelo zločinima i raseljavanju miliona ljudi.

Statistika i potencijal: Afrika poseduje oko 30% svetskih kritičnih mineralnih resursa, ali je manje od polovine rezervi istraženo. Kongo proizvodi više od 70% svetskog kobalta; Južna Afrika ima najveće rezerve platine i mangana; Zambija i Kongo su značajni proizvođači bakra. Između 10 i 12 afričkih zemalja imaju komercijalno iskorišćive rezerve litijuma, dok 15–20 imaju ležišta retkih zemnih elemenata.

Predloženi prioriteti

1. Dodavanje vrednosti lokalno: Zemlje bogate resursima treba da zahtevaju veću preradu, rafiniranje i proizvodnju gotovih ili polugotovih proizvoda na svom tlu.
2. Jačanje vladavine prava: Uvođenje i primena međunarodnih i domaćih zakona koji sprečavaju ilegalne lance snabdevanja i finansiranje oružanih grupa.
3. Koordinisana akcija zemalja izvoznica: Regionalna i međunarodna saradnja među zemljama bogatim resursima kako bi se preokrenuo trend izvoza sirovina i uvoza gotovih proizvoda, i podstakle direktne investicije u domaću industriju.

Okonjo‑Iweala je naglasila da svet ne može ostvariti energetsku bezbednost, zelenu tranziciju ili digitalnu transformaciju bez ovih minerala — i da je ključ u tome da zemlje vlasnice resursa pretvore sirovine u motor dugoročne i uključive ekonomske transformacije, a ne izvor sukoba.