Ljudi Mogu Naučiti Eholokaciju Za 10 Nedelja — Trening Menja Mozak

Eholokacija je način navigacije kojim životinje poput slepih miševa i nekih vrsta kitova otkrivaju okolinu emitovanjem zvuka i analizom povratnih odjeka. Ljudi takođe mogu naučiti ovu veštinu — i to brže nego što mnogi misle.

Treninzi od 10 nedelja: šta su pokazala istraživanja

Studija objavljena 2021. godine u časopisu PLOS One (istraživači sa Durham University) pokazala je da i slepi i vidioci mogu da savladaju eholokaciju zasnovanu na glasovnim klikovima u roku od 10 nedelja. Metoda se često zasniva na kratkim, ritmičnim klikovima iz usta; neke osobe sa oštećenjem vida koriste i udaranje štapom kao izvor zvuka.

Researchers wanted to see how echolocation training changed the brain – and the differences were similar across blind and sighted participants. (Norman et al.,Cereb. Cortex, 2024)

U naknadnoj analizi objavljenoj u Cerebral Cortex istraživači su ispitali kako taj desetonedeljni trening menja mozak. U studiji je bilo 26 učesnika čiji su moždani snimci analizirani fokusirajući se na primarnu vizuelnu korteksnu oblast (V1) i primarnu auditornu oblast (A1).

Zapanjujući rezultat je da je V1 postala osetljiva na zvučne odjeke kod obučenih učesnika — i kod slepih i kod videćih. To ukazuje da primarna vizuelna oblast odraslog ljudskog mozga može da preraspodeli funkciju i reaguje na ulaz iz druge modalnosti (u ovom slučaju: zvuk), bez potrebe za dugotrajnom senzornom deprivacijom.

YouTube Thumbnail

„Prvi put prikazujemo funkcionalne i strukturne promene u primarnim senzornim oblastima V1 i A1 kod slepih i videćih osoba koje nauče eholokaciju zasnovanu na klikovima u odraslom dobu,“ pišu autori studije.

Iako su osnovni obrasci plastičnosti slični kod obe grupe, autori ističu da se neke specifične strukturne promene razlikuju između slepih i videćih učesnika, što govori o različitim načinima adaptacije mozga.

Širi evolutivni kontekst: delfini i kitovi

Da bi dali širi kontekst, istraživači iz SAD i Velike Britanije objavili su 2025. u PLOS One studiju u kojoj su upoređivali auditivne sisteme kod tri delfina (koji eholociraju) i jednog kita bradara (koji ne eholocira, iako se oslanja na zvuk). Iako su između vrsta zatečene mnoge sličnosti, jedna značajna razlika bila je jača povezanost ka cerebelumu kod delfina.

Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter

Biolog Peter Tyack objašnjava da se cerebelum više ne posmatra samo kao centar za ravnotežu i motoričku kontrolu, već i kao mesto koje integriše senzorne i motoričke informacije i omogućava brze predikcije — osobine važne za preciznu eholokaciju.

„Cerebelum izgleda kao integracioni centar za senzorne i motoričke informacije i, što je važno, centar za brzu predikciju,“ kaže Peter Tyack.

Ove nalaze potvrđuju da adaptacije vezane za eholokaciju ne moraju biti limitirane na očigledne senzorne oblasti kao što je sluh ili vid — mogu se javiti i u regijama povezanima sa drugim funkcijama.

Šta to znači za praksu i buduća istraživanja

Rezultati su značajni za rehabilitaciju i obuku osoba sa oštećenjem vida: pokazuju da i odrasli sa i bez oštećenja vida poseduju neuronsku plastičnost koja omogućava učenje eholokacije. Takođe podstiču dalja istraživanja o tome kako različiti delovi mozga sarađuju prilikom učenja novih senzorno-motoričkih veština.

Potrebno je više podataka i većih studija da bi se razumeli dugoročni efekti treninga, varijacije među pojedincima i praktične implikacije za asistivne tehnologije i rehabilitaciju.

Studije pomenute u tekstu: PLOS One (2021), Cerebral Cortex (naknadna studija sa 26 učesnika), i PLOS One (2025) za poređenje kod morskih sisara.