Studija UCL-a na uzorku od 2.759 učesnika iz 1946 British Cohort Study ukazuje da dugotrajne finansijske teškoće u odraslom dobu povezuju sa lošijim kognitivnim rezultatima u 53. godini i slabijim pokazateljima zdravlja mozga (skor ~69–71). Efekat je jači kod muškaraca, osoba iz nepovoljnog detinjstva i onih sa genetskim rizikom za Alchajmer. Istraživači naglašavaju da podrška ranjivim domaćinstvima i smanjenje hroničnog siromaštva mogu doprineti prevenciji demencije.
Studija UCL-a: Dugotrajne Finansijske Teškoće Povezuju Se Sa Ubrzanim Starenjem Mozga
Supporting those facing financial hardship and reducing poverty could help prevent dementia cases in the future, researchers suggest. Emily Wabitsch/dpa
Nova studija istraživača sa University College London (UCL) ukazuje na vezu između dugotrajnih finansijskih teškoća tokom odraslog doba i bržeg kognitivnog starenja i lošijeg zdravlja mozga.
Studija i metodologija
U radu objavljenom u Innovations in Aging analizirani su podaci iz 1946 British Cohort Study (MRC National Survey of Health and Development). Istraživanje obuhvata 2.759 učesnika iz Velike Britanije koji su ispitivani tokom nekoliko decenija.
Prihodi domaćinstava su beleženi u tri tačke života: sa 26, 43 i 53 godine. Učesnici su smatrani da imaju trajno niska primanja ako su se najmanje dva puta našli u donjih 20% prihoda u kohorti — što je bilo približno jedno od šest osoba u uzorku. Finansijske teškoće su uključivale poteškoće u upravljanju raspoloživim novcem i probleme sa plaćanjem računa.
Nalazi
Osobe koje su iskusile trajne novčane probleme u ranom i srednjem odraslom dobu postigle su slabije rezultate na standardizovanim kognitivnim testovima u 53. godini života.
Supporting those facing financial hardship and reducing poverty could help prevent dementia cases in the future, researchers suggest. Jan Woitas/dpa
Među učesnicima koji su prošli snimanje mozga, oni sa nižim prihodima imali su lošije pokazatelje zdravlja mozga — autori navode razliku u ocenama približno u opsegu 69–71 na korišćenim merilima (prema navodima u studiji).
Povezanost između trajnih finansijskih teškoća i lošijih ishoda bila je posebno izražena kod muškaraca, kod onih koji su imali nepovoljnije uslove u detinjstvu i kod osoba koje nose genetski varijant povezan sa većim rizikom od Alchajmerove bolesti.
Tumačenje i implikacije
„Naša studija, koja koristi podatke skupljane tokom više decenija, pokazuje da je akumulacija teškoća tokom mnogo godina povezana sa lošijim kognitivnim ishodima, a ne povremeni periodi nedaća,“ rekao je dr Jacques Wels iz Unit For Lifelong Health And Ageing na UCL-u.
Autori navode da hronične finansijske brige mogu opterećivati kognitivne resurse i sisteme mozga odgovorne za pažnju, donošenje odluka i izvršne funkcije, što dugoročno može doprineti smanjenju njihove efikasnosti.
„Podrška ljudima koji se suočavaju sa finansijskim teškoćama i smanjenje hroničnog siromaštva može pomoći u prevenciji kognitivnog opadanja i smanjenju budućih slučajeva demencije,“ dodaje prof. Praveetha Patalay.
Zaključak
Rezultati ukazuju na širu društvenu i zdravstvenu implikaciju: mere koje ublažavaju siromaštvo i pružaju stabilnu finansijsku podršku ranjivim domaćinstvima mogle bi doprineti i očuvanju kognitivnog zdravlja populacije. Istraživači upozoravaju da su aktuelne ekonomske poteškoće dodatni razlog za fokusiranje politika na pomoć porodicama koje se suočavaju sa dugotrajnim finansijskim pritiskom.
Pomozite nam da budemo bolji.
