Tim sa Univerziteta Clemson je pomoću 30-godišnje arhive satelitskih snimaka (1984–2013) i analize stabilnih izotopa otkrio da se ishrana pingvina Adélie menja kako se povlači antarktički morski led. Satelitske promene boje guana ukazuju na pomeranje sa ribe ka krilu u regionima sa smanjenim ledom. Promene u dostupnosti hrane i pojačana konkurencija za kril mogu destabilizovati lokalne kolonije i imati šire ekološke i klimatske posledice.
Pingvinski izmet iz svemira: kako topljenje leda preobražava antarktički lanac ishrane
Photo Credit: iStock
Kratak pregled: Analiza boje i rasporeda izmeta pingvina Adélie snimljenih iz svemira pokazuje da rastuće temperature i povlačenje morskog leda menjaju ishranu ovih ptica — i upozorava na širi stres u antarktičkom morskom lancu ishrane.
Istraživanje objavljeno u časopisu Current Biology, vođeno timom sa Univerziteta Clemson, iskoristilo je 30-godišnju arhivu satelitskih snimaka NASA/USGS (period 1984–2013) kako bi pratilo kolonije Adélie pingvina širom Antarktika. Autori su identifikovali karakterističan „spektralni potpis" pingvinskog guana u vidljivom i infracrvenom delu spektra i kombinovali te satelitske podatke sa uzorcima i analizom stabilnih izotopa.
Kako su radili
Istraživači su koristili multispektralne snimke da izdvoje boju i raspodelu guana oko kolonija. Povezivanjem spektralnih očitavanja sa laboratorijskom analizom stabilnih izotopa u tkivima ptica mogli su da procene relativan unos ribe i krila (krila predstavlja važan zooplankton) u ishrani pingvina tokom tri decenije.
Glavni nalazi
- Uslovi morskog leda korelirali su sa sastavom ishrane: tamo gde je led bio deblji, Adélie su uglavnom jeli više ribe; tamo gde se led povlačio, više su se oslanjali na kril.
- U nekim regionima kril postaje manje pouzdan kao izvor hrane zbog zagrevanja voda i pojačane konkurencije — delom zbog oporavka populacija kitova i tuljana koji takođe iskorišćavaju kril.
- Pomak u ishrani može uticati na zdravlje kolonija i njihov opstanak ako kril ne obezbedi dovoljno energije u poređenju s ribom.
Širi značaj
Zbog uloge Antarktika u regulaciji globalne klime i okeanskih struja, promene u antarktičkoj prehrambenoj mreži mogu imati posledice daleko šire od lokalnih kolonija pingvina — od promena u morskih ekosistemima do efekata na obalne zajednice i klimatske obrasce.
Zaključak: Ova studija je, kako je opisano, „prvo korišćenje satelitskih posmatranja za hvatanje trofičkih dinamika na kontinentalnim i decenijskim skalama" i pokazuje kako daljinsko praćenje neobičnih indikatora (kao što je guano) može otkriti suptilne, ali važne promene u ekosistemima koje zahtevaju dalju pažnju i očuvanje.
Izvori: Current Biology; analiza podataka NASA/USGS; izveštaji Univerziteta Clemson i Universe Today.
Pomozite nam da budemo bolji.
