Nova studija Heriot‑Watt Univerziteta pokazuje da veće mikroplastične čestice zadržavaju "memoriju" prethodnog kretanja, što menja njihov odgovor na talase i utiče na pređeni put. Rad objavljen u Physics of Fluids otkriva prag kada ti efekti postaju značajni. Uključivanje memorijskih efekata u matematičke modele može poboljšati predviđanja i pomoći u zaštiti morskih ekosistema.
Mikroplastika nosi „memoriju“ kretanja — raniji talasi oblikuju njen put kroz okeane
Plastic trash lying on a beach in Ko Sih Chang. (is associated with: «Ocean microplastics carry 'memory' of their movement, study finds») Christoph Sator/dpa
Istraživanje sa Heriot‑Watt Univerziteta pokazuje da veće čestice mikroplastike ne reaguju isključivo na trenutne talase: njihov prethodni pokret kroz vodu ostavlja „memoriju“ koja utiče na dalji put čestica. Rad je objavljen u časopisu Physics of Fluids.
Šta su memorijski efekti?
Memorijski efekti znače da dinamika čestica zavisi i od njihove istorije kretanja — trenutni položaj i brzina talasa ne objašnjavaju u potpunosti gde će se čestica kretati u narednom periodu. Istraživači su utvrdili da je taj učinak posebno izražen kod većih mikroplastičnih čestica, bližih gornjoj granici definicije mikroplastike.
Zašto je to važno
Mikroplastika se definiše kao čestice manje od 5 mm, često nastale raspadanjem većih predmeta. Ako veće čestice „pamte“ ranije interakcije sa talasima, modeli koji zanemaruju tu memoriju mogu podceniti ili pogrešno predvideti gde će se akumulirati zagađenje.
Cathal Cummins, vanredni profesor na School of Mathematical and Computer Sciences, Heriot‑Watt University: "Naš rad pokazuje da veće mikroplastične čestice efektivno nose memoriju prethodnog kretanja kroz vodu. Ta memorija menja način na koji reaguju na talase i može znatno uticati na pređeni put."
Mary Eby, doktorandkinja na Heriot‑Watt University, dodaje da će uključivanje ovih efekata u matematičke modele omogućiti realističnija predviđanja transporta plastike i doprineti boljem praćenju, proceni rizika i strategijama za zaštitu morskih ekosistema.
Implikacije i dalji koraci
Identifikacija praga pri kojem memorijski efekti postaju značajni omogućava modelarima da kvantifikuju i uključe te efekte u simulacije kretanja plastike. To može poboljšati planiranje čišćenja obala, lociranje vrela zagađenja i procene uticaja na biodiverzitet.
Zaključak: Otkrivanje "memorije" mikroplastike menja način na koji naučnici treba da modeluju transport morske plastike. Uključivanje istorije kretanja čestica može dovesti do preciznijih prognoza i efikasnijih mera zaštite mora.
Pomozite nam da budemo bolji.
