Prerušenjem U Dečaka Do Škole: Zahra Joya O Borbi Za Obrazovanje I Prava Žena

Zahra Joya imala je samo pet godina kada je za nju — i za sve devojčice u njenom rodnom Avganistanu — zatvorio jedan veliki izlaz: 1996. godine talibani su preuzeli vlast i zabranili devojčicama pohađanje škole. Sa ocem koji je bio van zemlje, Zahrina majka smislila je hrabar izlaz — predstaviti ćerku kao malog dečaka po imenu Mohammed kako bi mogla da ide u školu.

Detinjstvo u maskiranoj ulozi

"To je bila ideja moje majke, ali ja sam žarko želela da učim. Uvek sam govorila: 'Moram ići u školu, moram se igrati napolju sa dečacima'.'" priseća se Zahra, danas 33-godišnjakinja koja živi u Velikoj Britaniji i ima poziciju bye-fellow na Hughes Hallu, Univerziteta u Kembridžu.

Zahra, front left, dressed in boys' clothes so she could attend school [supplied]

Kao dete u udaljenom planinskom selu, Zahra je zamenila maramu košuljom i vunenim sakoom i pešačila oko dva sata do škole. Udaljenost je značila da ljudi iz škole nisu znali njen pravi identitet, ali bila je stalno u strahu od otkrivanja. Kada ju je direktor prvi put video, zatražio je da joj skrate kosu — a duga kosa je skoro otkrila njenu tajnu.

Rizik, sloboda i uloga u porodici

Jedan od rođaka učio ju je fudbalu i planinarenju — "stvari koje dečaci rade, a ne devojčice" — dok su druge devojčice igrale lutkama. Tek kasnije je shvatila koliko je velika hrabrost i rizik koji su preuzeli njena majka i deda.

Zahra's longer hair nearly gave her away [Zahra Joya]

"Nisam želela da skrivam svoj identitet, ali nisam imala izbora."

Porodica je procenila da je prerušavanje u dečaka takođe manje izložilo Zahru drugoj opasnosti: talibani su u tom području pokušavali da prinudno ožene mlade devojke. Kod kuće su je i dalje zvali Zahra, ali ulogom 'Mohammeda' dobila je privilegije koje su u tom društvu imali dečaci — mogla je da izlazi, da učestvuje u društvenim događajima i da, dok je otac bio odsutan, preuzme određenu ulogu u vođenju domaćinstva.

Škola, saznanja i feministički put

Čak i kad su devojčicama ponovo dozvolili školovanje posle 2001. godine, Zahra nije odmah napustila svoju ulogu. Mijenjala bi odeću za školu, ali bi se kod kuće opet oblačila kao dečak — jer je to za nju značilo slobodu i osećaj moći.

Growing up, Zahra loved the freedom she had while acting as a boy [Supplied]

Obrazovanje joj je otvorilo širi pogled na svet i pomoglo da razume ljudska prava i položaj žena u Avganistanu. Sama kaže da je iskustvo prerušavanja bilo jednako važno kao i školske lekcije: naučilo ju je koliko je društvo mizogino i konzervativno, i upravo je to iskustvo usmerilo njen aktivizam i dovelo je do toga da sebe smatra feministkinjom.

Bekstvo, knjiga i nastavak borbe

Po ponovnom dolasku talibana na vlast 2021. godine, Zahra je bila prinuđena da napusti zemlju. U svojoj knjizi The Vanishing Girl of Kabul opisuje strah i bol napuštanja svega što su ona i njena zajednica godinama izgradile. Zahra i njena porodica sada su u Londonu, a ona vodi medijsku agenciju koja izveštava o ugnjetavanju žena i nastavlja da prati priče iz Avganistana.

Zahra and her family are now in London but she continues to cover stories from Afghanistan [Zahra Joya]

"Dan kada su talibani ponovo došli na vlast, sve se srušilo u našim životima," kaže ona. "Sloboda ima cenu, ali neću prestati da pričam priče afganistanskih žena dok im se ne vrate njihova prava." Od 2021. devojčicama starijim od 12 godina često je zabranjen pristup obrazovanju u mnogim delovima zemlje, što predstavlja ozbiljan udarac za generacije koje dolaze.

Šta dalje?

Zahra nastavlja da radi iz Ujedinjenog Kraljevstva: piše, izveštava i zagovara prava žena i devojčica u Avganistanu. Njena priča je podsetnik koliko su obrazovanje i identitet povezani — i koliko su žene spremne da rizikuju da bi sačuvale obe vrednosti.