Istraživanje University of Portsmouth ispituje da li falsifikovani fudbalski dresovi ispuštaju više mikroplastike, doprinose većem tekstilnom otpadu i imaju veću emisiju CO2 od originalnih proizvoda. Projekat, finansiran od strane UK Intellectual Property Office, analizira životni ciklus dresova, oslobađanje mikrovlakana pri nošenju i pranju, te zbrinjavanje na kraju životnog veka. Cilj je da se obezbede nezavisni naučni dokazi koji će pomoći brendovima, kreatorima politike i javnosti u suzbijanju prodaje falsifikata i smanjenju ekološkog uticaja.
Lažni fudbalski dresovi i mikroplastika: novo istraživanje ispituje veći ekološki otisak
Photo Credit: iStock
Istraživači sa University of Portsmouth pokrenuli su studiju koja ispituje da li falsifikovani fudbalski dresovi mogu da izazovu veći ekološki teret od originalnih, kroz veće ispuštanje mikroplastike, povećanje tekstilnog otpada i veći klimatski uticaj.
Šta istraživanje pokušava da otkrije?
Timovi iz Revolution Plastics Institute i School of Criminology and Criminal Justice uporediće ekološke otiske autentičnih i falsifikovanih dresova kroz čitav životni ciklus proizvoda. Analiza će obuhvatiti proizvodnju, upotrebu (uključujući pranje), i odlaganje svakog tipa dresa.
Metodologija i fokus
- Mjerenje mikrovlakana: testiraće se da li imitacije oslobađaju više plastičnih vlakana tokom nošenja i pranja.
- Životni ciklus: proceniće se potrošnja energije i emisije CO2 povezane sa proizvodnjom i distribucijom.
- Odlaganje i otpad: ispitaće se koliko lažni dresovi doprinose tekstilnom otpadu i kako se ponašaju na kraju životnog veka.
- Komunikacija i politika: tim će testirati koje poruke najbolje odvraćaju potrošače od kupovine falsifikata i pripremiti preporuke za donosioce odluka i brendove.
„Trgovina falsifikovanim proizvodima predstavlja ogromnu kriminalnu industriju, vrednu godišnje znatno preko 500 milijardi dolara“, rekao je dr David Shepherd iz School of Criminology and Criminal Justice. „To zahteva strategije zasnovane na čvrstim naučnim dokazima, a ne na spekulacijama.“
Felicity Webster iz Revolution Plastics Institute podseća da sintetička odeća tokom proizvodnje, nošenja i naročito pranja oslobađa sitna plastična vlakna koja često prolaze kroz sisteme za prečišćavanje i dospevaju u reke, mora i zemljište, gde se akumuliraju i ugrožavaju živi svet i zdravlje ljudi.
Projekt finansira UK Intellectual Property Office, a rezultati će uključivati izveštaj za tu kancelariju, naučni rad i radionicu za zainteresovane strane sa ciljem usmeravanja politike i podizanja javne svesti.
Zašto je ovo važno?
Potražnja za navijačkom opremom raste oko velikih takmičenja, kada se na tržištu pojave i licencirani proizvodi i kopije. Ako se pokaže da falsifikati stvarno ispuštaju više mikroplastike ili brže završe kao otpad, to bi dalo snažan argument za ciljane mere — od marketinških kampanja do regulatornih akcija.
Kako je voditeljka projekta, dr Kate Whitman iz Revolution Plastics Institute, istakla: „Tekstilni otpad je rastući ekološki izazov, a doprinos falsifikovane odeće se često zanemaruje. Naš cilj je da generišemo nezavisne, naučne dokaze koji su kredibilni i u koje veruju i industrija i javnost.“
Očekuje se da će studija pomoći brendovima, kreatorima politike i ekološkim organizacijama da umesto opštih tvrdnji koriste verodostojne, naučno utemeljene argumente u borbi protiv prodaje falsifikata i za smanjenje nezdravih praksi u tekstilnoj industriji.
Pomozite nam da budemo bolji.
