Italija priprema pravni okvir za povratak nuklearne energije, s naglaskom na male modularne reaktore (SMR). Plan predviđa 12 meseci za podzakonske akte nakon očekivanog usvajanja, a vlada cilja prve integracije oko 2033–2035. godine. Glavni izazovi su visoki troškovi (300 MW SMR: 3–6 mlrd. EUR), nedostatak nacionalnog odlagališta i lokalno protivljenje — dok mlađe generacije pokazuju veću otvorenost prema nuklearu.
Četiri Decenije Posle Černobila: Generacijski Prelom Koji Menja Italijansku Debatu o Nuklearnoj Energiji
A view of a small reactor of the former nuclear power plant of Latina, Italy, Thursday, June 18, 2026. (AP Photo/Alessandra Tarantino)(AP Photo/Alessandra Tarantino)
RIM — Deceniju i po nakon velike nesreće u Černobilu koja je 1986. godine potresla Evropu i naterala Italiju da obustavi rad nuklearnih elektrana, vlada premijerke Giorgie Meloni priprema pravni okvir za mogući povratak nuklearne energije kao dela nacionalne energetske strategije.
Politički okvir i planovi
Parlamentu se sledeće nedelje očekuje glasanje o zakonu koji bi uspostavio osnovni pravni okvir za „nuklear naredne generacije“. Ako zakon bude izglasan, vlada će imati 12 meseci da izradi podzakonske akte koji se tiču izdavanja dozvola, bezbednosnih standarda, upravljanja radioaktivnim otpadom i izbora lokacija.
Viviana Cruciani, who oversees nuclear decommissioning of the former nuclear power plant of Latina, Italy, poses for a photo in the old control room during an interview with The Associated Press in Latina, Thursday, June 18, 2026. (AP Photo/Alessandra Tarantino)(AP Photo/Alessandra Tarantino)
Zašto se sada razmatra povratak
Zvaničnici navode nekoliko razloga za ponovno razmatranje: rast potražnje za električnom energijom, ambicije u pogledu smanjenja emisija i zabrinutost zbog energetske bezbednosti usled geopolitickih šokova, posebno ruske invazije na Ukrajinu i rastućih tenzija u regionu Irana.
Tehnologija u fokusu — SMR
Umesto obnavljanja velikih postrojenja iz prošlosti, italijanska vlada se fokusira na male modularne reaktore (SMR) i napredne tehnologije koje njihovi pristalice opisuju kao bezbednije, fleksibilnije i brže za izgradnju. Minister za životnu sredinu i energetsku bezbednost Gilberto Pichetto Fratin pominje vremenski okvir u kojem bi prvi reaktori mogli početi da rade oko 2033–2035. godine.
Workers package reactor components on the reactor operating floor of the former nuclear power plant of Latina, Italy, Thursday, June 18, 2026. (AP Photo/Alessandra Tarantino)(AP Photo/Alessandra Tarantino)
Javne percepcije i generacijski jaz
Italija nosi istorijsko nasleđe: referendum 1987. praktično je okončao raniji nuklearni program, a nakon Fukušime 2011. skoro 94% glasača bilo je protiv obnove. Ipak, anketa iz juna 2026. istraživačke firme Only Numbers pokazuje da oko 55% Italijana sada podržava elektrane naredne generacije — podrška koja je vidljivija među mlađom populacijom.
„Postoji generacija koja je došla odmah posle Černobila i koja i dalje vidi nuklearnu energiju samo kroz prizmu nesreće u Černobilu,“ kaže Viviana Cruciani, koja nadgleda razmontiranje na lokaciji Latine. „Ali postoji i druga, mlađa generacija koja je entuzijastična i vidi nuklear kao alat za budućnost.“
Ekonomija i rizici
Ekonomisti i eksperti upozoravaju na visoke troškove: procene sugerišu da bi jedan SMR od oko 300 MW mogao koštati između 3 i 6 milijardi evra, pre troškova infrastrukture i priključenja na mrežu. Pichetto Fratin očekuje da će značajan deo finansiranja doći iz privatnog sektora, ali kritičari ističu da su troškovi izgradnje nuklearnih postrojenja u Evropi i dalje visoki, a investitori oprezni.
Minister of Environment and Energy Security Gilberto Pichetto Fratin talks during an interview with the Associated Press, in Rome, Wednesday, July 22, 2026. (AP Photo/Andrew Medichini)(AP Photo/Andrew Medichini)
Stručnjaci takođe napominju da SMR tehnologija još uvek nije dokazana u velikom obimu i da postoji rizik da ti troškovi ostanu značajni.
Otpad, lokacije i lokalno protivljenje
Italija i dalje nema nacionalno skladište za nuklearni otpad — postojeći otpad je rasut po privremenim lokacijama. Bilo koja buduća lokacija reaktora ili odlagališta verovatno će se suočiti sa snažnim lokalnim otporom: ankete pokazuju da oko 60% građana ne bi prihvatilo reaktor u sopstvenoj provinciji. Zbog toga protivnici najavljuju mogućnost novog referenduma kada se pojave konkretne lokacije i planovi.
Workers package reactor components on the reactor operating floor of the former nuclear power plant of Latina, Italy, Thursday, June 18, 2026. (AP Photo/Alessandra Tarantino)(AP Photo/Alessandra Tarantino)
Zaključak
Italijanski plan predstavlja ambiciozan obrt u nacionalnoj energetskoj politici: pokušaj da se odgovorom na klimatske ciljeve i energetske rizike modernizuje energetski miks — ali pred Vladom stoje teška pitanja finansiranja, dokazive ekonomike SMR rešenja i političke prihvatljivosti na lokalnom nivou. Rasprava je daleko od završene i zavisiće i od tehnoloških dostignuća i od sposobnosti da se reše pitanja bezbednosti i odlaganja otpada.
Izveštavali su reporteri Associated Press-a: Silvia Stellacci i Andrea Rosa iz Rima.
Pomozite nam da budemo bolji.
