Premijer Obećava Kraj Spavanja Na Otvorenom — Beskućnici U Londonu Sumnjičavi

U malom trgu u centru Londona Kevin, 60-godišnji prodavac magazina Big Issue, i dalje svakodnevno traži mušterije dok spava u šatoru. Njegov skepticizam prema obećanju premijera Andyja Burnhama da „okonča spavanje na otvorenom“ ilustrativan je za mnoge koji žive na ulicama glavnog grada.

Život na ulici i sumnje u obećanja

„To me održava. Ne moram da idem po milostinju i tražim besplatnu hranu,“ kaže Kevin. Obećanja iz politike ocenjuje kao prazna: „Mislim da je to beznačajno jer je došao iz Mančestera i tamo nije to rešio.“

„Bio sam u tri različita hostela u centru Londona i ne bih svog psa ni u jedan od njih smestio. Bilo je užasno. Videli biste igle svuda oko vas.“ — Kevin

Podaci i trendovi

Zvanični podaci pokazuju da je broj ljudi koji spavaju na otvorenom u Engleskoj dostigao rekordnih 4.793 u 2025. godini. IPPR upozorava da bi bez dodatnih mera ta cifra mogla porasti za još 25% do 2030. godine. Širi problem beskućništva procenjen je na oko 382.000 ljudi u 2025. prema organizaciji Shelter, a tu su i porodice i deca bez sigurnog smeštaja.

Uloga lokalnih vlasti i dobrotvornih organizacija

Lokalne vlasti, zakonski odgovorne za ljude koji spavaju na ulici, suočavaju se sa pritiskom zbog ograničenih budžeta i dugovanja, što je dovelo do smanjenja usluga. Dobrovoljne organizacije, poput Hackney Night Shelter, pokušavaju da popune prazninu pružajući oko 20 privremenih mesta do dve nedelje.

„To je realan cilj. Ali ključ su sredstva,“ kaže Mark Palframan, direktor skloništa sa višedecenijskim iskustvom.

Promena profila beskućništva: radnici na ulici

Problem se menja — sve veći broj ljudi koji spavaju napolju ima posao. Mark Palframan primećuje bivše asistente u nastavi i radnike iz filmske industrije među korisnicima skloništa: „Neki od ovih ljudi stvarno ne bi trebalo da budu beskućnici. Rad je nekada bio put iz beskućništva.“

Primeri poput Eddieja, Litvanca koji je radio polovinu od 20 godina provedenih u Britaniji, pokazuju koliko su neisplaćeni računi, skupa kirija i neusaglašene migrantske procedure doprineli osporavanju stabilnog smeštaja. Nakon što mu poslodavac nije platio, živeo je u kamionu, pa u okupljenim zgradama koje je kasnije zatvorila policija — danas spava u žbunju.

Praktične usluge i izazovi reintegracije

Organizacija Street Storage pruža sigurnu prostoriju za stvari beskućnika — među korisnicima bili su i stalno zaposleni ljudi, uključujući kuvara koji danju spava napolju, a opremu drži u skladištu. Rachel Woolf, izvršna direktorka, i Jordan Forbes upozoravaju da je potrebno više od smeštaja: mnogi ljudi nisu odmah spremni da prihvate stan i potrebna im je podrška za reintegraciju.

Vladina obećanja i mišljenja stručnjaka

Na prvi dan na poziciji premijera, Andy Burnham obećao je 340 miliona funti za izmeštanje ljudi sa ulica, ali bez jasnog vremenskog okvira ili konkretnih koraka. IPPR-ova istraživačica Maya Singer Hobbs kaže: „Hoće li tih 340 miliona funti samo po sebi rešiti spavanje na ulici? Ne. Biće skupo u kratkom roku, ali moguće je ako se uloži u prave mere.“

Eksperti ponavljaju da je izgradnja većeg broja društvenih stanova ključna i da zahteva veliko početno ulaganje koje bi dugoročno smanjilo troškove sistema.

Šta dalje?

Rešenje zahteva kombinaciju hitnih mera — više privremenih kreveta, brža azilna procedura, zaštita radnika od neisplate plata, i dugoročno ulaganje u društveno stanovanje. Očekuje se da će dalji koraci i veća izdvajanja postati jasniji kada vlada predstavi budžet kasnije ove godine.

Ključne činjenice: 4.793 ljudi je spavalo na otvorenom u Engleskoj 2025; ukupno beskućništvo procenjeno na 382.000; premijer je najavio 340 miliona funti, ali stručnjaci pozivaju na dalja ulaganja u stanovanje i podršku.