Analiza King's Fund-a otkriva da je stopa gojaznosti odraslih u Engleskoj porasla sa 15% (1993) na 30% (2024), što znači oko 14 miliona odraslih sa gojaznošću. Najveći relativni porast zabeležen je kod mladih od 16–24 godine (sa 6% na 18%), što danas uključuje oko milion mladih. Stručnjaci kao glavne uzroke navode više sedećih poslova, veću dostupnost jeftine, nezdrave hrane i rast dostavnih servisa; rešenje zahteva kombinaciju politike, promocije zdravlja i ciljane medicinske terapije.
Stopa gojaznosti u Engleskoj se udvostručila od 1993. — šta stoji iza porasta i šta se može učiniti?
[Getty Images]
Ako bi stope gojaznosti u Engleskoj ostale na nivou iz 1993. godine, danas bi sedam miliona manje odraslih imalo dijagnozu gojaznosti. Nova analiza King's Fund-a pokazuje da je procenat odraslih (16+) klasifikovanih kao gojazni porastao sa 15% 1993. na rekordnih 30% u 2024. godini — što znači oko 14 miliona odraslih.
Najbrži rast među mladima. Najviše je porasla stopa gojaznosti kod mladih od 16 do 24 godine: sa 6% 1993. na 18% 2024. To danas znači otprilike milion mladih odraslih sa gojaznošću — 700.000 više nego da se stope nisu menjale.
Koji su glavni uzroci?
Stručnjaci ističu više faktora koji su doprineli porastu u poslednje tri decenije:
- Promene u tržištu rada — veći udeo uslužnih i "sedećih" zanimanja i pad tradicionalnog fizičkog rada.
- Promenjena dostupnost hrane — rast brze hrane, dostave obroka i povoljnijih prerađenih proizvoda.
- Povoljnije cene manje zdrave hrane u odnosu na 1990-e, uz više troškova života koji otežavaju izbor skupljih, zdravijih opcija.
- Prostorna nejednakost: nezdrava hrana i obroci za poneti češće su dostupni u siromašnijim područjima.
Uticaj na zdravlje i ekonomiju
Gojaznost povećava rizik od brojnih hroničnih bolesti — tip 2 dijabetesa, srčanih oboljenja, povišenog krvnog pritiska, osteoartritisa i nekih vrsta raka. Procene ukazuju da gojaznost i prekomerna težina koštaju britansku ekonomiju približno £126 milijardi godišnje, uključujući oko £12 milijardi troškova za NHS (oko 7% budžeta).
Politike i lekovi — šta je urađeno, a šta nedostaje?
Od 1992. godine objavljeno je 14 nacionalnih strategija za borbu protiv gojaznosti, ali kampanje tvrde da su potezi bili nedosledni i prespori. Mere koje su uvedene uključuju:
- Taksa na zaslađene napitke (2018) — podstakla je smanjenje šećera u nekim proizvodima.
- Zabrane reklama nezdrave hrane pre 21:00 na TV i uvek online (najavljene 2024–2025).
- Predlozi za ograničenja akcija u supermarketima i sprečavanje otvaranja fast-food lokala blizu škola koji se još uvek razmatraju.
U međuvremenu, terapije zasnovane na GLP‑1 (npr. Wegovy, Mounjaro) sve se češće koriste u lečenju gojaznosti. Na NHS-u su kriterijumi ograničeni: Wegovy je dostupan odraslima sa BMI ≥ 35 i barem jednom pridruženom zdravstvenom poteškoćom, dok su neki drugi pacijenti i dalje upućeni na specijalizovane klinike ili na privatno lečenje. Novi oralni dnevni lekovi su već dostupni u SAD i mogla bi se očekivati njihova dostupnost i u Velikoj Britaniji.
"Ova analiza pokazuje razmere neuspeha u preduzimanju neophodnih mera za rešavanje ove vremenske bombe zvanе gojaznost," kaže Dave Buck iz King's Fund-a. Prof. Sir Chris Whitty upozorava da bi oslanjanje isključivo na doživotnu medikaciju predstavljalo društveni neuspeh.
Zaključak: Podaci iz Engleske pokazuju složen, višefaktorski problem koji zahteva kombinaciju politika: regulaciju promocije manje zdrave hrane, podsticanje fizičke aktivnosti, podršku pristupa zdravijim namirnicama i odgovorno uvođenje lekova za one kojima su potrebni. Iskustva drugih zemalja (npr. Francuske) pokazuju da stabilizacija nivoa gojaznosti nije nemoguća, ali zahteva dugoročnu posvećenost.
Pomozite nam da budemo bolji.
