Višesatni nestanci struje tokom talasa vrućine (preko 48°C) pokrenuli su masovne proteste u Tripoliju i okolnim oblastima. Demonstranti su blokirali saobraćajnice, upali u energetske komplekse u Mellitahu i zahtevali raspuštanje podeljenih institucija. Kvarovi u prenosnim linijama, neizgrađeni strateški projekti i ograničen uvoz struje iz Egipta (oko 70 MW) otkrivaju dugogodišnji kolaps elektroenergetskog sistema. Stručnjaci pozivaju na hitne tehničke popravke i dugoročnu modernizaciju mreže, uključujući obnovljive izvore energije.
Višesatni nestanci struje u Libiji pokreću masovne proteste i otkrivaju kolaps mreže
Protesters demonstrating against daily electricity outages place rubble at the entrances of company buildings as protests over prolonged power cuts continue outside companies affiliated with Libya's National Oil Corporation (NOC) in Tripoli, Libya, on July 28, 2026 [Hamza Al Ahmar/Anadolu Agency]
Noć u Libiji više ne počinje zalaskom sunca, već šumom privatnih agregata: čitavi kvartovi ostaju u mraku, dok oni koji ne mogu da priušte alternativno napajanje pokušavaju da se izbore s vrućinom i prekidima osnovnih usluga.
Talasi vrućine i široki prekidi
U uslovima talasa vrućine s temperaturom koja premašuje 48°C (118°F), hronični prekidi električne energije — često oko 10 sati dnevno — izazvali su novi talas protesta u Tripoliju i okolnim naseljima. Najčešće su to mlađi demonstranti koji blokiraju saobraćajnice, pale gume i opkoljavaju javne zgrade zahtevajući odgovornost i hitne promene.
Građanski neposluh i blokade
Pokret Souq Al-Jumaa, uz aktiviste iz Tajure i Džanzura, predvodi kampanju građanskog neposluha sa ciljem da paralizuje Vladu Nacionalnog Jedinstva (GNU) zbog drastičnog pogoršanja osnovnih usluga. Demonstranti su čak istovarili kamion zemlje ispred Ministarstva spoljnih poslova u Tripoliju, zatvarajući pristup zgradi i zahtevajući raspuštanje podeljenih institucija.
Narušavanje energetskog lanca: upad u Mellitah
Kriza je dodatno eskalirala kada je grupa demonstranata upala u kompleks nafte i gasa u Mellitahu, prisilivši Nacionalnu naftnu korporaciju (NOC) da obustavi rad na polju El Feel i delimično zaustavi proizvodnju na polju Wafa. Time je ozbiljno ograničeno snabdevanje gasom neophodnim za proizvodnju električne energije, što je dovelo do gašenja više proizvodnih jedinica.
Iako su vlasti GNU naknadno obezbedile kompleks i obnovile pumpanje gasa, incident je jasno pokazao koliko je energetski sektor krhki i politički podložan prekidima.
Tehnički i strukturni uzroci
Stručnjaci i bivši zvaničnici ukazuju da je aktuelni kolaps rezultat decenijskog zapostavljanja: ključni strateški projekti započeti pre 2011. nisu završeni. Među njima su Gulf termoelektrana kod Sirte i termoelektrana Zapadni Tripoli, obe projektovane kao postrojenja sa po četiri jedinice i planiranim kapacitetom od oko 1.400 MW svaka. Zapadni Tripoli ostao je nedovršen, dok su u Sirtu u mrežu priključene samo dve od četiri jedinice po 350 MW.
Ta zakašnjenja povećavaju zavisnost od starijih postrojenja koja zahtevaju opsežno održavanje. Relativno poboljšanje u 2023. i 2024. godini pripisuje se gasnim elektranama ugovorenim ranije, ali one nisu rešile osnovne probleme sa prenosom, održavanjem i rastom tražnje.
Roa Nasef, inženjerka energetskih sistema, za Al Jazeeru: „Libijci su siti ponovljenih obećanja. Stabilizacija mreže zahteva modernizaciju prenosnih sistema i dugoročnu viziju koja uključuje obnovljive izvore, a ne samo najave projekata koji ne zažive.“
Hitni tehnički kvarovi
Rabie Khalifa, portparol Ministarstva električne energije u istočnoj paralelnoj administraciji, naveo je da nedavni prekidi nisu isključivo posledica manjka goriva: 400 kV prenosna linija je otkazala pod letnjim vršnim opterećenjem, što je izazvalo kaskadne prekide u elektranama i pad frekvencije mreže koji je doveo do širokog pada sistema.
Energetski ekspert Ahmed al-Meslati upozorava da koncentrisanje isključivo na povećanje proizvodnje zanemaruje slabosti u prenosnoj mreži i odloženo održavanje, zbog čega električna energija često ne može pouzdano stići do potrošača.
Egipat je u julu ponovo počeo da izvezi struju u Libiju, ali je ponuda iznosila samo oko 70 MW — znatno manje od potreba zemlje.
Posledice za građane i politički kontekst
Za obične Libijce posledice su teške: prekidi struje ometaju snabdevanje vodom, kvare hranu i posebno ugrožavaju bolesne i starije. Podeljena vlast od 2014. — GNU u Tripoliju i rivalna administracija povezivana s Khalifom Haftarem na istoku — dodatno komplikuje koordinisani odgovor.
Međunarodni akteri, uključujući SAD, pozivaju na političko jedinstvo i saradnju: Massad Boulos, američki savetnik za afrička pitanja, nedavno je razgovarao s premijerom Abdul Hamidom Dbeibahom o potrebi za ujedinjenjem i bezbednosnom koordinacijom radi sprečavanja daljeg raspada države.
Šta je potrebno?
Stručnjaci pozivaju na kombinaciju kratkoročnih mera (zaštita ključnih objekata, obnova dotrajalih prenosnih linija, ciljano snabdevanje gorivom) i dugoročnih rešenja: završetak započetih projekata, sistemsko održavanje, ulaganja u prenosnu mrežu i integracija obnovljivih izvora energije kako bi se smanjila zavisnost od jedne vrste goriva i politički osetljivih lokacija.
Zaključak: Protesti i upadi u energetske objekte otkrili su kako politička fragmentacija i infrastrukturno zapostavljanje zajedno mogu dovesti do ozbiljne humanitarne i bezbednosne krize. Rešenje zahteva istovremene političke i tehničke intervencije.
Pomozite nam da budemo bolji.
