Španija Mora Preurediti Zakonodavstvo Da Bi Zaštitila Domove Od Požara — Lekcije Iz Australije I Grčke

24. jula 2026. više šumskih požara izazvanih intenzivnim toplotnim talasom navelo je špansku vladu da proglasi nacionalno vanredno stanje u Zajednici Madrida i pokrajini Ávila. Masovne evakuacije i raspoređivanje Nacionalne jedinice za vanredne situacije (UME) potvrdile su ono što stručnjaci godinama upozoravaju: požari koji prelaze na izgrađena područja zahtevaju drugačiji, sveobuhvatan pristup.

Zašto je problem drugačiji na divljoj urbanoj granici

Zona gde se prirodni pejzaž susreće sa izgrađenim teritorijama, poznata kao wildland-urban interface (divlja urbana granica), posebno je rizična. Globalno je taj tip zemljišta porastao za 35,6% između 2000. i 2020. U tim zonama su evakuacije teže, vatra se lako širi sa objekta na objekat, a napori za gašenje mogu biti raspršeni i neučinkoviti.

Šta su uradile Grčka i Australija?

Grčka: Nakon katastrofalnih požara (Atika 2018. i veliki požari 2023.) vlasti su u maju 2023. uvele propise koji obuhvataju sve objekte unutar šume ili do 300 m od nje, razvrstane u četiri nivoa rizika. Zahtevi uključuju:

• Pasivne mere: negorivi krovni i fasadni materijali, metalna mreža na otvorima, čvrste ograde.
• Aktivne mere: sistemi prskanja (sprinkleri), pristupne tačke za vodu, sistemi detekcije požara.
• Obodnu zonu od 10 m podeljenu na tri nivoa opadajuće gustine vegetacije.

Akademska istraživanja pokazuju da su mnoge štete nastajale pre nego što je front požara stigao do zgrada, prvenstveno usled zapaljivih letećih žara (embers) koji ulaze kroz otvorene prozore, pergole i drvene krovove.

Burnt-out homes in Mati, Greece, after the 2018 forest fire.Guillaume Baviere/Flickr,CC BY-SA

Australija: Nacionalni građevinski kodeks (National Construction Code) postavio je precizne zahteve za zgrade u područjima podložnim bushfire riziku. Parcela se deli u šest kategorija rizika na osnovu indeksa opasnosti, vrste vegetacije, udaljenosti od vegetacije i nagiba terena. Za najviše kategorije predviđeni su negorivi zidovi, kaljeno staklo, metanske zaštite i minimalne obodne zone.

Komplementarni pristup: otpornost zgrade + aktivno upravljanje šumom

Grčki i australijski primeri pokazuju da izolovano jačanje konstrukcija nije dovoljno. Najefikasnija strategija kombinuje:

• Otpornu gradnju (pasivne i aktivne mere za zaštitu od letećih žara i toplote).
• Preventivno upravljanje šumama: selektivno čišćenje, vatreni razdori, plansko paljenje i kontrola biomase.

Španski kontekst: zašto je upravljanje ključno

U Španiji su ispaša i tradicionalne šumarske aktivnosti opale u mnogim ruralnim oblastima, što je dovelo do akumulacije gorivog materijala i gustih, neprekinutih šumskih masa. Ako zemljište nije aktivno i ekonomski održivo, izmene u Tehničkom pravilniku o gradnji neće doneti željeni efekat.

Rešenje zahteva dugoročnu strategiju kojom šume stvaraju održivu ekonomsku vrednost kroz: ekstenzivno stočarstvo, šumarstvo, mešovitu poljoprivredu, ruralni turizam i preradu drveta i drugih proizvoda.

Ko treba da učestvuje u reformi

Regulatorna promena mora biti pluralistička i tehnički utemeljena. Ključni akteri su:

• Vatrogasne i civilno-zaštitne službe
• Profesionalna tela arhitekata i inženjera
• Udruženja stanara i lokalnih zajednica
• Poljoprivredne i šumarske organizacije
• Vlade autonomnih zajednica (urbanizam i prostorno planiranje)
• Državni zakonodavac (šumski režim i Tehnički pravilnik o gradnji)
• Sektor osiguranja i ekološke organizacije

Prva praktična mera: dijagnostička procena

Proces mora početi ažuriranom kartom interfejs zona, inventarom postojećeg zgradinog fonda i ocenom opštinskih planova evakuacije. Primer Navare — GIS hitnih službi za mapiranje rizika i koordinaciju u realnom vremenu — pokazuje da je tehnička realizacija moguća.

Preporuke za Španiju

• Uvesti zoniranje rizika i obavezne tehničke zahteve za zgrade blizu šuma (pasivne i aktivne mere).
• Propisati minimalne obodne zone i standarde za njihovo održavanje.
• Podstaći održive ruralne ekonomije koje finansiraju kontinuirano upravljanje šumama.
• Razviti koordinisanu proceduru ažuriranja opštinskih planova evakuacije i GIS alata za praćenje rizika.
• Uključiti osiguravajuće društva kroz finansijske podsticaje za otpornost objekata.

Zaključak: Španija ima priliku da iz poslednjih tragedija izvuče trajne pouke. Tehnički utemeljena, pluralistička i dugoročna reforma — koja spaja otpornu gradnju i održivo upravljanje šumom — može znatno smanjiti rizik i štetu pre naredne vatrene sezone.

Autori i finansiranje: César Martín-Gómez prima sredstva od Saltoki Foundation Professorship i European Research Executive Agency; član je ATECYR. José Manuel Cabrero prima sredstva od Ministarstva nauke, inovacija i univerziteta Španije; član je AITIM i predstavlja Španiju u EU radnim grupama pod Eurocode 5.