Long March 3B pogođena je udarom groma oko 30 sekundi nakon lansiranja iz Xichanga 23. jula, ali je ipak uspešno postavila geostacionarni satelit Tianlian‑2 (06) u orbitu. Iako je udar procenjen na najmanje 100 miliona volti i vidljiv na snimcima, zvanično saopštenje misiju naziva 'potpunim uspehom' bez pominjanja groma. Primer potvrđuje da savremene letelice koriste provodljive zaštitne obloge, ali i da istorijski incidenti pokazuju potencijalni rizik od sličnih udara.
Grom Pogodio Long March 3B Oko 30 Sekundi Nakon Lansiranja — Satelit Tianlian‑2 (06) Uspešno U Orbiti
China's Long March 3B rocket was struck by a powerful lightning bolt around 30 seconds after launching on July 23. Despite this, it made it to space and successfully deployed its payload. | Credit: Zhou Quan/VCG via Getty Images
Long March 3B poletela je sa Xichang Satellite Launch Centra u jugozapadnoj Kini 23. jula oko 20:00 po lokalnom vremenu. Otprilike 30 sekundi nakon poleta raketu je pogodio snažan udar groma koji je na kratko osvetlio nebo i obavio trup letelice vidljivim cik-cak pražnjenjem kroz izduvni oblak.
Prema snimcima objavljenim nakon događaja, stotine posmatrača u kišnim mantilima i ispod kišobrana najpre su zapanjeno uzdahnuli, a potom glasno pozdravili kada je raketa nastavila uspon. Uprkos udaru koji su mediji procenili na najmanje 100 miliona volti, besposadna raketa je dostigla planiranu putanju i uspešno postavila geostacionarni relejni satelit Tianlian‑2 (06) u orbitu.
The Long March 3B is one of China's largest rockets and has been used in more than 100 missions since it first launched in 1996. This photo shows a launch on Dec. 9, 2025. | Credit: VCG/VCG via Getty Images
Državna kompanija China Aerospace Science and Technology Corporation kasnije je saopštila da je misija bila 'potpuni uspeh' i da je satelit pravilno raspoređen, ali saopštenje nije eksplicitno pomenulo udar groma.
Zašto raketa nije oštećena?
Savremene rakete i sateliti projektovani su tako da spoljne električne naboje usmeravaju duž provodnih površina ili specijalnih šasija, što sprečava prodor električnog impulsa u osetljivu unutrašnju elektroniku — princip koji podseća na Faradejev kavez. Slične zaštite imaju i komercijalni avioni, koji često pretrpe udar groma bez ozbiljnijih posledica.
The rocket used in NASA's Artemis I mission was struck by lightning on the launchpad during a "wet dress rehearsal," several months before it launched into space. | Credit: NASA
Kako često se ovo dešava i primeri iz istorije
Iako je uobičajeno da lansiranja budu odložena zbog lošeg vremena, povremeni udari groma su zabeleženi u istoriji svemirskih letova. Najpoznatiji slučaj je Apollo 12 (novembar 1969), kada je Saturn V bio pogođen dva puta neposredno nakon starta — delovi instrumentacije su pretrpeli trajne efekte, ali misija je ipak bila uspešna. Sa druge strane, Atlas‑Centaur AC‑67 iz 1987. godine bio je uništen nakon udara groma (48 sekundi posle poleta), jer je električni impuls prouzrokovao grešku u navigacionom računaru koja je dovela do gubitka kontrole.
Postoje i moderniji primeri: tokom probe tipa „wet dress rehearsal“ raketa SLS je pogodjena gromom pre Artemis I, a 2019. ruski Soyuz je zabeležio sličan incident dok je nosio komunikacioni satelit. Danas mnogi lansirni kompleksi imaju tornjeve za privlačenje groma i druge mere zaštite koje značajno smanjuju rizik.
Zaključak
Iako su udari groma za rakete retki i potencijalno opasni, aktuelan slučaj pokazuje da moderna konstrukcija i procedure često uspevaju da zaštite misije. Ipak, istorijski primeri podsećaju da ekstremni udari i dalje mogu izazvati ozbiljne probleme, zbog čega se meteorološki uslovi i dalje pažljivo prate pre svakog starta.
Pomozite nam da budemo bolji.
