Mnemiopsis leidyi, svetleća češaljasta meduza koja može jesti sopstvene larve, brzo se širi Baltičkim morem i ugrožava buduće riblje stokove. U Crnom moru je 1988. dostigla oko 400 jedinki po 35 kubnih stopa (≈1 m³), a u Baltiku se brojnost povećava zajedno sa širenjem zona niskog kiseonika. Iako trobodljasta bambaja može jesti larve invadera, hipoksija smanjuje njen učinak, što može oslabi prirodnu kontrolu i pojačati rizik za ribarstvo.
Svetleća „Morska Kanibalka“ Širi Se Baltičkim Morem i Preti Ribarskim Stokovima
Photo Credit: iStock
Svetleći, želatinozni invazivni organizam koji ponekad nazivaju "morskom kanibalkom" širi se Baltičkim morem i mogao bi dodatno ugroziti riblje stokove koji su već pod pritiskom. Iako često zbunjuju sa pravim meduzama, Mnemiopsis leidyi je češaljasta meduza (ctenophora) i ne ujeda ljude.
Kako je stigla i kako se širi
Naučnici smatraju da je Mnemiopsis leidyi ušla u evropske vode tokom 1980-ih na brodovima koji su prolazili kroz luke Crnog mora, nakon čega se proširila dalje u Baltik, prema izveštaju Euronews. Njena istorija invazije u drugim morima pokazuje potencijalne posledice: u Crnom moru je 1988. godine dostigla oko 400 jedinki po 35 kubnih stopa (≈1 m³), postavši jedno od dominantnih stvorenja pre nego što je populacija kasnije opala.
Zašto je problematična
Ova vrsta intenzivno se hrani zooplanktonom, ali i ribljim jajima i larvama. Time direktno ugrožava prirast riba koje su važan resurs za obalnu ekonomiju — posebno vrste koje se oslanjaju na gustoću larvi i jaja za opstanak.
Pored toga, odrasle jedinke proizvode mnogo jaja koja služe kao rezervna energija, a pri nedostatku hrane mogu i da pojedu sopstvene larve. Takva sposobnost olakšava brzu oporavak populacije i otežava njeno suzbijanje.
Uloga klimatskih promena i hipoksije
Dodatni faktor širenja jeste rast zona sa niskim koncentracijama kiseonika — tzv. "oksidni pustinje". Toplije vode i povećana hipoksija, povezani s klimatskim promenama, stvaraju uslove pod kojima invazivne vrste poput Mnemiopsis leidyi mogu prosperirati, dok autohtone vrste slabe.
Mogući prirodni neprijatelji i ograničenja
Jedna nada za kontrolu invazije je domaća riba trobodljasta bambaja (Gasterosteus aculeatus). Studija objavljena u januaru 2026. u Journal of Plankton Research pokazuje da se ova riba hrani larvama češaljaste meduze i može delovati kao prirodni kontrolor.
Međutim, efekat bambaje može biti oslabljen usled hipoksije: smanjena aktivnost i hranjenje ribe u uslovima sa malo kiseonika omogućava invaderu da se lakše širi.
Posledice za zajednice i ribarstvo
Ako Mnemiopsis leidyi nastavi da se širi i poveća prisustvo u ključnim područjima mresta, to može smanjiti buduće riblje stokove i izazvati lančane efekte u komercijalnom ribarstvu, lancima snabdevanja hranom i priobalnim ekonomijama. Baltičko more je dinamičan, ali sve ranjiviji ekosistem pod uticajem ljudskih promena.
Njena svetlost deluje gotovo vanzemaljski, ali razlozi i posledice njenog širenja su vrlo zemaljski — povezani sa tranzicijama koje proizvode klimatske promene i ljudske aktivnosti.
Pratiti dalja istraživanja i razvoj mera upravljanja ključ će biti važno za zaštitu morskog biodiverziteta i interesa ribarske zajednice.
Pomozite nam da budemo bolji.
