Pregled: U sedam jurisdikcija — Filipini, Vatikan, Saudijska Arabija, Jemen, Afganistan, Izrael i Šri Lanka — žene se suočavaju sa naročito otežanim mogućnostima za razvod. Razlozi su različiti: od potpune zabrane razvoda do verskih procedura i sistema starateljstva koji ograničavaju žensku autonomiju. Posledice uključuju duge sudske procese, finansijske žrtve i ozbiljan uticaj na mentalno zdravlje.
7 zemalja gde ženama gotovo nemoguće dobiti razvod — kada zakon, vera i starateljstvo zatvaraju izlaz
Image credits: Unsplash
Zakoni o braku i razvodu značajno variraju širom sveta. U nekim državama žene koje žele da okončaju brak suočavaju se sa pravnim, verskim ili proceduralnim barijerama koje praktično onemogućavaju razvod. Donosimo pregled sedam jurisdikcija u kojima je izlaz iz braka za žene naročito otežan — i objašnjenje zašto.
1. The Philippines (Image Credits: Unsplash)
1. Filipini
Filipini su, uz Vatikan, među retkim mestima bez opšteg zakona o apsolutnom razvodu. Do 2026. godine jedina pravna rešenja su bila anuliranje braka ili pravno razdvajanje, koja ne raskidaju brak u punom smislu. Predlog zakona HB 9349 ("Absolute Divorce Act") prošao je Dom 22. maja 2024. (131 za, 109 protiv, 20 uzdržanih), ali nije stigao do Senata i istekao je kada je 19. Kongres završio rad 2025. Novi predlozi su podneti, ali do sredine 2026. nijedan nije prešao odborski nivo, pa su stvarne mogućnosti za žene i dalje ograničene.
2. Vatican City (Image Credits: Unsplash)
2. Vatikan
Vatikan formalno ne priznaje razvod, što odražava doktrinu Katoličke crkve. Ova mikrodržava ima vrlo malu, većinom svešteničku populaciju (oko 100 ari teritorije i približno 842 stanovnika), pa su brakovi unutar nje retka pojava. Ipak, zabrana razvoda u Vatikanu ima simboličku težinu i utiče na versku politiku u zemljama sa katoličkim većinama.
3. Saudi Arabia (Image Credits: Unsplash)
3. Saudijska Arabija
U Saudijskoj Arabiji žene i dalje imaju znatno otežan pristup sudskom razvodu. Iako su sprovedene neke reforme i u februaru 2025. uvedene proceduralne izmene u Zakonu o ličnom statusu, u praksi žena obično mora da dokaže štetu ili dobije saglasnost supruga, dok muškarac može jednostrano raskinuti brak znatno lakše. Sistemi starateljstva i dalje ograničavaju žensku pravnu autonomiju u mnogim oblastima.
4. Yemen (Image Credits: Pexels)
4. Jemen
Jemen predstavlja ekstremnu pravnu neravnopravnost: muž može izgovorom razvesti suprugu jednostrano i verbalno, dok žena mora inicirati postupak pred sudom. Postoji institut khula (razvod iniciran od žene uz povraćaj dote i odricanje od dela finansijskih prava), ali on zahteva saglasnost muža i često ostavlja ženu u nepovoljnijem položaju. U ratom pogođenom sistemu dokazivanje osnova za sudski razvod (zlostavljanje, napuštanje) često je praktično nemoguće.
Image credits: Pexels
5. Afganistan
Nakon povratka talibana, glavni sudski put za razvod poznat kao tafriq suspendovan je naredbom Vrhovnog suda 7. aprila 2024. Prekid ove procedure, zajedno sa pravilom da žene ne smeju same da zastupaju svoje slučajeve (moraju biti predstavljene od strane muškog člana porodice), doveo je do toga da je za mnoge Avganistanke razvod postao gotovo nedostupan. UN-ova ekspertiza CEDAW iz 2025. ukazuje da je u praksi izlaz iz braka za žene veoma ograničen.
6. Israel (Image Credits: Unsplash)
6. Izrael
U Izraelu se pitanje razvoda kod Jevreja rešava kroz rabinsko pravo: jedinstven dokument get može izdati samo suprug. Rabinski sudovi imaju ograničena sredstva da prinude nevoljnog supruga (npr. zabrana putovanja, privremene sankcije), ali postupci mogu trajati godinama, a često i decenijama. Ankete pokazuju ozbiljan psihološki uticaj — u jednoj studiji gotovo polovina ispitanih žena prijavila je pogoršanje mentalnog zdravlja zbog procesa u rabinskim sudovima.
7. Sri Lanka (Image Credits: Pexels)
7. Šri Lanka
Za muslimansku manjinu na Šri Lanki primenjuje se Muslim Marriage and Divorce Act (MMDA) iz 1951. koji predviđa posebne (kazi/qadi) sudove. Kritičari ističu rodnu pristrasnost: unilateralna prava na razvod češće idu u korist muškaraca, a žene su često isključene iz pozicija koji donose odluke (trenutno nije uobičajeno imenovanje žena za kazi sudije). Preporučene reforme iz 2018. — uključujući podizanje minimalne starosne granice, obavezni pristanak mlade, imenovanje žena za kazi sudije i izjednačavanje prava pri razvodu — još nisu sprovedene.
Zaključak: U svim ovim slučajevima postoji zajednički obrazac: zakonodavstvo, verska praksa ili institucionalni običaji nameću dodatne barijere ženama koje žele da okončaju brak. Posledice su često duboke — finansijska nesigurnost, psihološki pritisak i otežan izlaz iz zlostavljajućih odnosa.
Pomozite nam da budemo bolji.
