Kolera i dalje ubija hiljade — tamo gde nema čiste vode, nije stvar prošlosti

Mnogi Amerikanci o koleri znaju pre svega iz retro-igre "The Oregon Trail", gde igrači pokušavaju da prevezu pionire iz 1830-ih. U stvarnosti, kolera i danas pogađa stotine hiljada ljudi godišnje i odnosi hiljade života — pretežno u delovima sveta gde nema sigurne pijaće vode i funkcionalnih zdravstvenih sistema.

Skok obolevanja i realna veličina problema

Prijavljeni slučajevi kolere porasli su oko 175% u periodu 2021–2025, sa 223.370 prijavljenih slučajeva u 2021. na 614.828 u 2025. Godina 2025. bila je najsmrtonosnija u poslednjoj dekadi, sa gotovo 7.600 prijavljenih smrtnih ishoda u 33 zemlje. Međutim, zbog slabih laboratorijskih i nadzornih kapaciteta u najpogođenijim državama, WHO procenjuje stvarni godišnji broj slučajeva na 1,3–4 miliona i 21.000–143.000 smrtnih ishoda.

Zašto se kolera vraća

Kolera se širi vodom zagađenom fekalijama. Bolesti pogoduju faktori koji narušavaju pristup čistoj vodi i sanitarijama: ubrzan i neregulisan rast gradova, klimatske nepogode koje zagađuju ili iscrpljuju izvore vode, i oružani sukobi koji uništavaju infrastrukturu i prisiljavaju ljude u pretrpane kampove.

Bolest se lako leči — ali lečenje zavisi od čiste vode

Vibrio cholerae ubija kroz brzu dehidraciju: osoba može umreti u roku od nekoliko sati. Većina pacijenata se uspešno oporavi pomoću oralne rehidratacione soli (ORS) — mešavine čiste vode, šećera i soli. Teži slučajevi zahtevaju intravenske tečnosti i ponekad antibiotike. U dobro opremljenim centrima za lečenje smrtnost je ispod 1%.

Vakcine i logistička ograničenja

Postoji efikasna oralna vakcina u dve doze čija zaštita traje nekoliko godina. Zbog nedostatka globalne zalihe, Međunarodna koordinaciona grupa za snabdevanje vakcinama (pod vođstvom WHO) u mnogim izbijanjima dodeljuje jednu dozu kako bi zaštitila veći broj ljudi kratkoročno — strategija koja u epidemiji spašava više života nego davanje dve doze manjem broju ljudi.

Primer: Sudan, 2026.

Letnje izbijanje kolere u Sudanu 2026. pokazalo je koliko brzo situacija može izmaći kontroli: kampanja vakcinacije koja je tek završena, a koja je obuhvatila milione ljudi, nije sprečila novo izbijanje — više od 1.330 potvrđenih slučajeva i 114 smrtnih ishoda stanje je na 10. juli. WHO je prijavio početnu stopu smrtnosti od 13,7% u delu zemlje zahvaćenog kolapsom zdravstvenih usluga; u aprilu 2026. procenjeno je da je 37% zdravstvenih ustanova u Sudanu nefunkcionalno.

Gde se gubi život — i kako to sprečiti

Globalno, veliki broj smrtnih ishoda događa se van zdravstvenih ustanova — kod kuće, u kampovima ili na putu — među pacijentima koji nisu stigli do nege. Primer Južnog Sudana 2024–25 ilustruje važnost pristupa lečenju: stopa smrtnosti bila je 0,9% među pacijentima lečenim u zdravstvenim objektima naspram 1,9% u ukupnoj epidemiji, a 47% prijavljenih smrtnih slučajeva dogodilo se van zdravstvenih ustanova.

Možemo li zaustaviti koleru?

Da. WHO i partneri ciljaju na smanjenje smrtnih ishoda od kolere za 90% do 2030. Alati su poznati i relativno jeftini: čista voda, rehidratacioni rastvori, vakcine i funkcionalni centri za lečenje. Problem nije u nauci već u nedostatku ulaganja i političke volje da se ti resursi dovedu do najugroženijih zajednica.

Zaključak: Kolera se povlači tamo gde postoji infrastruktura i zdravstveni sistem; vraća se gde oni izostanu. Da bi se spasili životi, potrebno je ulaganje u vodu, sanitarije i zdravstvenu zaštitu, kao i pravednija raspodela vakcina.

Tekst je prenešen i adaptiran sa The Conversation. Autor originala: Katrine L. Wallace, University of Illinois Chicago.