Na arXiv je objavljena studija o grupi od šest galaksija koje su se pre oko 1,2 milijarde godina nalazile toliko blizu da bi se mogla spojiti u jednu izuzetno masivnu galaksiju. Njihova svetlost putovala je preko 12 milijardi godina, pa posmatramo rani stadijum formiranja takozvane Brightest Cluster Galaxy (BCG). Nalaz je još uvek kandidat i čeka stručnu recenziju, ali, ako se potvrdi, mogao bi promeniti modele formiranja velikih galaksija u prvoj milijardi godina univerzuma.
Šest Galaksija U Spajanju 1,2 Milijarde Godina Nakon Velikog Praska — Kandidat Za Nastanak Ogromne Galaksije
Image: NASA
Kada je univerzum imao tek oko desetine svoje današnje starosti, šest mladih galaksija bilo je sabijeno toliko blizu da izgledaju kao da će se s vremenom spojiti u jednu izuzetno masivnu galaksiju. To je zaključak nove studije postavljene na arXiv, koju je prvobitno izvestio list La República. Ako se rezultati potvrde kroz vrstu stručne recenzije, astronomi bi mogli posmatrati retku fazu nastanka velike galaksije, a ne samo već formirani objekat.
O čemu je reč?
Sistem potiče iz vremena pre oko 1,2 milijarde godina nakon Velikog praska. Svetlost koja nam stiže iz tog regiona putovala je više od 12 milijardi godina, što znači da teleskopi sada gledaju događaje iz veoma rane epohe univerzuma. Autori studije opisuju šest međusobno blisko poredanih galaksija čije gravitacione interakcije i prostorno zbijanje ukazuju na to da bi one mogle vremenom da se ujedine u jednu znatno masivniju strukturu — potencijalno u takozvanu Brightest Cluster Galaxy (BCG), tipično najmasivniju galaksiju u centru galaktičkog jata.
Zašto je ovo važno?
BCG galaksije se smatraju proizvodom dugotrajnog hijerarhijskog spajanja: manje i srednje galaksije postepeno se ugrađuju u veće strukture. Pronalazak kandidata za takav proces već u prvoj milijardi godina univerzuma može promeniti detalje modela formiranja galaksija. Era posmatranja pokrenuta teleskopom James Webb (JWST) već je otkrila masivne galaksije ranije nego što su ih teorije očekivale, pa ovakav sistem omogućava uvid u samu „gradnju” takvih objekata, a ne samo u njihov gotov izgled.
Image: Ronaldo Laishram et al., arXiv (2026)
Oprez i naredni koraci
Važno je naglasiti da je studija trenutno dostupna na arXiv-u i da rezultati još nisu prošli formalnu recenziju. Potvrda zahteva dodatne analize i moguće nezavisne posmatranja kako bi se isključile alternative i precizno procenile mase, brzine i putanje uključenih galaksija. Ako se nalaz potvrdi, ovo otkriće će imati značajne implikacije za razumevanje brzine i mehanizama rasta najvećih galaksija u ranom univerzumu.
Zaključak: Kandidat-sistem sa šest galaksija predstavlja dragocen primer „radilišta” u svemirskoj istoriji — ukoliko se validira, može pomoći da se objasni kako su nastajale najveće strukture već u prvoj milijardi godina nakon Velikog praska.
Izvor slike i studije: Ronaldo Laishram et al., arXiv (2026). Studija je dostupna kao preprint na arXiv-u i čeka peer review.
Pomozite nam da budemo bolji.
