Pregled više od 100 studija u Frontiers in Immunology objašnjava kako interakcija genetike, aktivacije enzima TG2, intraepitelijalnih limfocita, stromalnih ćelija i promene mikrobiote vodi do oštećenja crevne sluzokože kod celijakije. Ključna ideja je amplifikacija imunskog odgovora: dodatni faktori pretvaraju predispoziciju u aktivnu bolest. Bolje razumevanje ovih mehanizama otvara put za terapije koje bi mogle nadomestiti samo izbegavanje glutena.
Kako reakcije na gluten u crevnoj sluzokoži vode do oštećenja kod celijakije — šta je otkrio veliki pregled studija
(Science Photo Library/Canva)
Pregled više od 100 studija, objavljen u Frontiers in Immunology (Marafini i saradnici, 2026), rasvetljava niz mehanizama koji pretvaraju genetsku predispoziciju u kliničku celijakiju. Autori sintetizuju dokaze da kombinacija genetskih faktora, aktivnosti enzima TG2, uloge intraepitelijalnih limfocita, uticaja stromalnih ćelija i promene crevne mikrobiote dovodi do amplifikacije imunskog odgovora i konačnog oštećenja sluzokože.
Ključni mehanizmi
TG2 i prepoznavanje glutena: Tkivni transglutaminaza 2 (TG2) modifikuje fragmente glutena (deamidacija), što kod osoba sa određenim genetskim varijantama čini te fragmente vidljivim za imuni sistem. Iako je TG2 u normalnim uslovima pretežno inaktivna u crevnom epitelu, inflamacija i ćelijski stres mogu povećati njenu ekspresiju i aktivnost, pojačavajući imuni odgovor na gluten.
A multitude of factors contribute to a healthy gut bacteria balance. (Marafini et al.,Front. Immunol., 2026)
Intraepitelijalni limfociti (IEL): Inflamatorni signali i prezentacija antigena dovode do aktivacije IEL koji direktno napadaju i ubijaju ćelije sluzokože, što doprinosi gubitku integriteta crevnog epitelа.
Stromalne ćelije kao pojačivači: Novi nalazi ukazuju da stromalne (strukturne) ćelije u sluzokoži komuniciraju sa imunim ćelijama i doprinose održavanju i širenju inflamatornog odgovora, čime dodatno amplifikuju oštećenje.
A multitude of disruptive problems occur in celiac disease. (Marafini et al.,Front. Immunol., 2026)
Mikrobiota i drugi faktori: Sastav crevne mikrobiote utiče na deamidaciju glutena i može modulirati aktivaciju TG2; osim toga, drugi proteini pšenice i signalizacija tipa I interferona (slično antiviralnim odgovorima) doprinose stresu sluzokože i ukupnoj patogenezi.
Klinički značaj i implikacije
Tek deo osoba sa genetskom predispozicijom razvije kliničku celijakiju — pregled naglašava da su potrebni dodatni "amplifikatori" (mikrobiota, upala, stanični stres) da bi došlo do bolesti. Bez striktne bezglutenske ishrane, oboleli (procena ~1 od 100 ljudi) mogu imati simptome poput nadutosti, bola, dijareje ili zatvora.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Perspektive lečenja: Bolje razumevanje hijerarhije događaja u patogenezi omogućava razvoj novih strategija — od modifikacije mikrobiote do terapija koje ciljaju TG2, intraepitelijalne limfocite ili signalne puteve koji pojačavaju inflamaciju. Autori pozivaju na unapređenje modela koji verno reproduciraju celijakiju kako bi se mogli testirati novi terapijski pristupi pre kliničkih ispitivanja.
Napomena: pregled objednjuje podatke iz velikog broja studija, ali redosled patogenih događaja i efikasnost mogućih intervencija zahtevaju dalja istraživanja i precizna preklinička ispitivanja.
Istraživanje je objavljeno u Frontiers in Immunology (Marafini et al., Front. Immunol., 2026).
Pomozite nam da budemo bolji.
