Manja pilot‑studija pokazuje da fekalna transplantacija u obliku „pilula" može smanjiti ozbiljnu alergiju na kikiriki kod dela učesnika, a antibiotska priprema pre transplantacije povećala je uspeh prenosa mikrobiote kod nekih ispitanika. Povećani nivoi žučnih soli povezani su sa promenama metabolizma bakterija i porastom zaštitnih imunih ćelija. Druga studija praćena u NEJM sugeriše da trudnoća nakon CAR‑T terapije deluje bezbedno u malom broju slučajeva, ali su potrebne veće studije.
Obnavljanje crevne mikrobiote može smanjiti alergiju na kikiriki; trudnoća posle CAR‑T deluje bezbedno
A woman peels peanuts in the village of Lambokely near the city of Morondava, Madagascar, August 31, 2019. Picture taken REUTERS/Baz Ratner/File Photo
U ovom pregledu predstavljamo dve važne, ali male studije koje donose nadu za osobe sa teškom alergijom na kikiriki i za žene koje razmišljaju o trudnoći nakon CAR‑T terapije za autoimune bolesti.
Fekalna transplantacija može ublažiti tešku alergiju na kikiriki
Pilot‑studija objavljena u časopisu Science Translational Medicine ispitala je da li prenos zdrave mikrobiote može smanjiti reaktivnost na kikiriki. Deset mladih odraslih osoba sa teškom alergijom koje su reagovale i na tragove kikirikija primilo je smrznute «pilule» sa fekalijama donora čiji su creva imala zdravu mikrobiotá.
Tri meseca nakon tretmana, troje učesnika moglo je da pojede više kikirikija bez alergijske reakcije. U narednoj fazi studije pet volontera je pre transplantacije primilo kratku antibiotsku pripremu kako bi se smanjila konkurencija sopstvenih bakterija — kod tri od njih prenos donorovih mikroba delovao je uspešnije: tolerisali su više od četiri zrna kikirikija pre nego što su pokazali bilo kakav odgovor.
Analize krvi pokazale su da su oni koji su odgovorili na terapiju imali povišene nivoe žučnih soli, molekula koji pomažu u varenju masti. Donorske bakterije su, čini se, efikasnije modifikovale metabolizam žučnih soli, što je povezano sa povećanjem određenih imunih ćelija koje štite od alergijskih reakcija.
„Ovo je prva studija koja pokazuje da terapija zasnovana na mikrobiomu može poboljšati alergiju na hranu kod ljudi i otkriva kako bakterije, njihovi metaboliti i imuni sistem deluju zajedno da utiču na ishod lečenja,“ rekla je dr Rima Rachid iz Boston Children's Hospital.
Istraživači ističu da su potrebne veće, kontrolisane studije da bi se potvrdili ovi rezultati, identifikovale grupe pacijenata koje najviše imaju koristi i izdvojili konkretni sojevi bakterija koji bi se mogli razviti u ciljani probiotik za lečenje alergija na hranu.
Trudnoća nakon CAR‑T terapije deluje bezbedno u malom uzorku
Druga studija, objavljena u The New England Journal of Medicine, pratila je 14 trudnoća kod 13 žena koje su ranije primile CAR‑T ćelijsku terapiju zbog različitih autoimunih bolesti. Sve trudnoće su nastale spontano, bez potpomognute reprodukcije.
Do sada je rođeno osam beba: sve su bile rođene u terminu, sa normalnim rastom i imunološkim markerima. U novorođenčadi nisu pronađene CAR‑T ćelije niti su zabeležene povezane komplikacije, a tokom praćenih trudnoća nije došlo do pogoršanja osnovne bolesti.
Autori ocenjuju nalaze kao ohrabrujuće, ali naglašavaju da je uzorak mali i da su potrebna šira praćenja kako bi se definisale preporuke za reproduktivno savetovanje pacijentkinja posle CAR‑T terapije.
Zaključak: Oba nalaza su preliminarna, ali obe studije otvaraju novu nadu: prenos korisnih crevnih bakterija mogao bi postati dodatna opcija u smanjenju alergijskih reakcija na hranu, dok rani podaci upućuju da trudnoća posle CAR‑T terapije nije povezana sa neposrednim rizicima za novorođenče u praćenom uzorku. Potrebne su veće studije kako bi se utvrdila dugoročna bezbednost i efikasnost.
Pomozite nam da budemo bolji.
