Studija UCLA Health pokazuje da jedna doza rapamicina brzo i privremeno poboljšava moždanu signalizaciju i ponašanje kod odraslih miševa sa simptomima sličnim autizmu. Inflamacija tokom trudnoće izazvala je trajne upalne promene i poremećaje ponašanja kod potomaka, a rapamicin je u roku od dva sata smanjio hiperaktivnost neurona i senzornu preosetljivost. Efekti su bili privremeni, uz toksičnost i razvoj tolerancije pri ponovljenoj upotrebi; autori ističu da rad ukazuje na potencijalne ciljeve za buduće, sigurnije terapije, a ne na neposrednu upotrebu leka kod ljudi.
Jedna doza rapamicina privremeno ublažila simptome slične autizmu kod miševa, pokazuju rezultati UCLA studije
Researchers reverse autism-like symptoms in mice with one drug dose
Rezultati nove studije tima sa UCLA Health pokazuju da jedna doza leka rapamicin može brzo i privremeno poboljšati moždanu signalizaciju i ponašanje kod odraslih miševa sa simptomima sličnim autizmu.
Istraživanje, objavljeno u Nature Communications, fokusiralo se na model u kojem je blaga inflamacija tokom trudnoće izazvala trajne upalne promene u mozgu i telu potomaka. Te promene su kod životinja bile povezane sa abnormalnim rastom mozga, sklonosti ka napadima i pojačanom senzornom osetljivošću — karakteristikama koje podsećaju na neke aspekte autizma.
U eksperimentu su odraslim potomcima koji su pokazivali takve simptome administrirali jednu intraperitonealnu dozu rapamicina. Već nakon oko dva sata zabeleženo je značajno poboljšanje u moždanoj signalizaciji i ponašanju: neuroni su postali manje hiperaktivni, ponavljajuća ponašanja i preosetljivost na senzorne nadražaje su se smanjili, a komunikacija između moždanih regija pokazala je normalizovanije obrasce aktivnosti.
Kako rapamicin deluje
Rapamicin je propisni imunosupresiv i inhibitor puta mTOR ("Mechanistic Target Of Rapamycin"), koji reguliše deobu ćelija, rast, metabolizam i preživljavanje. Autori studije sugerišu da je lek u ovom slučaju brzo menjao funkciju mozga — naročito električnu aktivnost i obrasce ekspresije gena — umesto da odmah obnavlja strukturalne promene nastale u razvoju.
„Nivo funkcionalne normalizacije postignute u tako kratkom roku sugeriše nove mehanizme delovanja mogućih terapija“, rekao je dr Harley Kornblum. „Ovo pokazuje da je odrasli mozak možda prilagodljiviji nego što smo pretpostavljali, čak i kada su strukturne promene iz ranog razvoja i dalje prisutne.“
Ograničenja i dalje perspektive
Iako su efekti bili brzog dolaska i jasni u modelu miša, bili su i privremeni. Ponavljana upotreba rapamicina kod životinja dovela je do toksičnosti i razvoja tolerancije nakon nekoliko nedelja, što je smanjilo početne dobrobiti. Zbog toga autori naglašavaju da ovaj rad ne predstavlja poziv na primenu rapamicina kod ljudi, već ukazuje na potencijalne mete za razvoj sigurnijih i ciljanijih terapija — na primer neuromodulaciju senzorskih krugova ili ponovno uspostavljanje ravnoteže između neuronalne inhibicije i ekscitacije.
Ne očekuju se neposredna klinička ispitivanja na ljudima; ipak, studija otvara put za dalja istraživanja koja bi mogla voditi razvoju tretmana za simptome autizma koji su danas teško tretirani, poput senzorne preosetljivosti.
Važno: Ovo su rezultati na životinjskom modelu. Efekti na ljude mogu biti drugačiji i zahtevaju opsežna bezbednosna i klinička ispitivanja pre bilo kakve primene.
Pomozite nam da budemo bolji.
