Studija objavljena 2025. u Science Advances pokazuje da metformin deluje i u mozgu preko Rap1 proteina u ventromedijalnom jedru hipotalamusa (VMH). Genetsko uklanjanje Rap1 kod miševa ukinulo je sposobnost metformina da snizi glukozu, dok su drugi antidiabetici i dalje delovali. Direktna intracerebralna doza od 1 μg smanjila je šećer, što ukazuje na visoku osetljivost mozga; međutim, prenošenje nalaza na ljude zahteva dalja istraživanja.
Metformin Deluje i U Mozgu: Novo Istraživanje Otkriva VMH‑Rap1 Put
(mr.suphachai praserdumrongchai/iStock/Getty Images)
Metformin, lek koji se koristi decenijama za lečenje dijabetesa tip 2, pokazao je neočekivano dejstvo u mozgu — otkriće koje menja ranije predstave o tome kako ovaj široko primenjivani lek reguliše nivo glukoze u krvi.
U studiji objavljenoj 2025. u časopisu Science Advances, tim na čelu sa neurobiologom Makoto Fukudom (Baylor College of Medicine) pokazao je da metformin deluje preko proteina Rap1 u ventromedijalnom jedru hipotalamusa (VMH). To upućuje da centralni nervni sistem igra važnu ulogu u anti-dijabetičkom efektu metformina — pored poznatih dejstava u jetri i crevu.
An illustration of metformin working in the body. (Behnoush Hajian/Science Photo Library/Getty Images)
Ključni eksperimenti i nalazi
Istraživači su koristili mišji model u kome su genetski izbrisali gen Rap1 u VMH. Kod tih miševa metformin nije uspeo da snizi nivo glukoze nakon dijete bogate mastima koja imitira tip 2 dijabetes. Važno je da su ti isti miševi normalno reagovali na druge antidiabetike, kao što su insulin i GLP‑1 agonisti, što sugeriše da je efekat metformina specifično zavisan od VMH‑Rap1 puta.
U drugom eksperimentu, tim je direktno ubrizgao veoma malu dozu metformina (1 μg) u mozak gojaznih miševa i zabeležio značajan pad nivoa glukoze. Autori navode da je ta količina nekoliko hiljada puta manja od uobičajenih doza primenjenih oralno ili periferno u studijama na glodarima, što ukazuje na izuzetnu osetljivost mozga na metformin.
Metformin was known to act in the liver, gut, and circulatory system. Now we know the drug also works in the brain to regulate glucose levels. (Rena et al.,Diabetologia, 2017)
Mehanizam i implikacije
Prema istraživačima, metformin u VMH aktivira SF1 neurone, koji učestvuju u regulaciji apetita, energetskog balansa i glikemije. Otkrivanje ovog puta otvara mogućnost razvoja novih terapija koje ciljaju mozak kako bi se bolje kontrolisao šećer u krvi.
"Ovo otkriće menja način na koji razmišljamo o metforminu. Nije samo delovanje u jetri ili crevu; lek takođe deluje u mozgu," rekao je Fukuda.
Šta ovo znači za ljude?
Iako su rezultati uzbudljivi, važno je naglasiti da su do sada potvrđeni u studijama na miševima. Prevodi li se isti mehanizam na ljude, i u kojoj meri, zahteva buduća klinička istraživanja. Metformin je već povezan sa drugim potencijalnim efektima, uključujući moguće usporavanje starenja mozga u studijama na primatima, pa je ispitivanje uloge Rap1 signalizacije u tim efektima logičan sledeći korak.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Metformin je prvi put sintetisan 1922. i bio je dugo poznat po delovanju kroz aktivaciju AMPK i uticaju na jetru i crevo; ovo istraživanje proširuje njegovu farmakološku sliku i ukazuje na složenu, višedimenzionalnu mehaniku leka.
Napomena: Studija je kvalitetna i značajna, ali dok ne bude potvrđena i kod ljudi, preporuke za upotrebu metformina se ne menjaju.
Pomozite nam da budemo bolji.
