Studija sugeriše da neka autoantitela, poznata po tome što izazivaju autoimune bolesti, mogu uticati i na rizik i razvoj raka. Naučnici planiraju da katalogizuju auto‑Abs u velikoj i raznovrsnoj grupi učesnika — uključujući teške pušače i stogodišnjake — kako bi utvrdili da li ta antitela štite od raka ili utiču na ishod bolesti. Ranija otkrića povezuju auto‑Abs sa citokinima i dovela su do razvoja imunoterapija kao što su inhibitori kontrolnih tačaka i CAR‑T ćelije. Dalja istraživanja obuhvataju i preko 80 gena povezanih sa urođenim greškama imunog sistema.
Autoantitela Povezana Sa Autoimunim Bolestima Mogu Se „Naučiti“ Da Se Bore Protiv Raka, Kažu Naučnici
Protein linked to autoimmune diseases could be trained to fight cancer, scientists say
Naučnici veruju da određena klasa proteina u imunom sistemu — poznata kao autoantitela — može pomoći da neki ljudi ostanu zaštićeni od raka uprkos dugogodišnjoj izloženosti faktorima rizika. Nova istraživanja usmerena su na mapiranje i razumevanje uloge ovih antitela u nadzoru tumora i mogućnosti njihove upotrebe u terapiji.
Šta su autoantitela i zašto su važna
U ljudskom organizmu imuni sistem nasumično proizvodi milijarde antitela koja se vezuju za strane molekule na bakterijama, virusima, gljivama, toksinima ili alergenima. Antitela pomažu u odbrani tako što označavaju patogene za uništenje ili ih direktno neutralizuju. Međutim, kod nekih ljudi antitela greškom napadaju sopstvene molekule i uzrokuju autoimune bolesti — takva antitela nazivaju se autoantitela (auto‑Abs).
Close up picture of woman lighting up a cigarette (Alamy/PA)
Veza sa rakom i mogućnosti lečenja
Do sada su naučnici identifikovali auto‑Abs koji se vezuju za otprilike dvanaest od oko 50 poznatih citokina — molekula koji regulišu imuni odgovor. Ta otkrića pomogla su razvoju modernih imunoterapija, uključujući inhibitore kontrolnih tačaka i CAR‑T ćelije, što potvrđuje da antitela i imunološki repertoari mogu uticati na nastanak i rast tumora.
„Repertoari antitela, uključujući autoantitela koja ciljaju imune puteve, mogu oblikovati imunonadzor raka,“ navode autori u časopisu Cell.
Planovi za dalje istraživanje
Istraživači planiraju da katalogizuju auto‑Abs u velikoj i raznovrsnoj grupi dobrovoljaca — među kojima će biti osobe sa genetskim sindromima, teški pušači, starije osobe i stogodišnjaci. Cilj je utvrditi da li određena autoantitela štite od raka, pogoršavaju tok bolesti ili utiču na odgovor na lečenje.
Preventable cancer risk factors (Cancer Research UK via Eurekalert)
Paralelno, timovi proučavaju više od 80 gena čije mutacije narušavaju sposobnost organizma da se bori protiv infekcija (poput gripe i COVID‑19). Razumevanje tih urođenih grešaka imunosti pomoći će u proceni kako genetski faktori utiču na rizik od raka i potencijalne strategije lečenja.
Šta ovo znači za pacijente
Ovo istraživanje otvara mogućnost da se neka autoantitela «usmere» ili modifikuju kako bi poboljšala imunološki nadzor nad tumorima. Istovremeno, naučnici upozoravaju da manipulacija autoantitelima nosi rizik da pojača autoimune reakcije, pa su potrebne oprezne i strogo kontrolisane studije pre nego što se eventualne terapije primene u kliničkoj praksi.
Zaključak: Studija predstavlja važan korak ka razumevanju dveobrazne uloge autoantitela — kao uzročnika autoimunih bolesti, ali i potencijalnog saveznika u borbi protiv raka. Dalja istraživanja i velike populacione studije biće ključne za pretvaranje ove ideje u bezbedne terapijske pristupe.
Pomozite nam da budemo bolji.
