Nova britanska studija pokazuje da potpuni prelazak na organsku i slobodno gajenu proizvodnju jaja u UK može skoro udvostručiti emisije CO2 u odnosu na potpuno kavezni sistem. Glavni razlog je manja efikasnost i potreba za većim brojem ptica u organskim sistemima. Studija takođe ukazuje na lošije rezultate organskih sistema po korišćenje zemljišta, zakiseljavanje i eutrofikaciju, ali napominje ograničenja podataka iz 2009–2010. i izostanak faktora poput pesticida i biodiverziteta.
Britanska studija: organska i slobodno gajena jaja imaju veći klimatski otisak od jaja iz kaveza
Photo Credit: iStock
Nova studija iz Ujedinjenog Kraljevstva dovodi u pitanje uobičajenu pretpostavku da su etikete poput „organsko” i „slobodno gajeno” automatski bolji izbor za klimu. Iako takvi sistemi obično poboljšavaju uslove za živinu, autori upozoravaju na značajne ekološke kompromise — naročito veće emisije stakleničkih gasova.
Glavni nalazi
Rad objavljen u časopisu Royal Society Open Science navodi da bi potpuni prelazak britanske proizvodnje jaja na organski i sistem slobodnog pristupa proizveo procenjenih 2.553.000 tona ekvivalenta CO2. Za poređenje, potpuno kavezni sistem bi proizveo oko 1.305.000 tona, dok trenutna mešavina sistema u UK iznosi približno 1.586.000 tona CO2 ekvivalenta.
Zašto se razlikuju emisije?
Prema autorima, ključni razlog su razlike u efikasnosti: koke u kavezima obično daju više jaja po ptici, dok organski i slobodni sistemi zahtevaju više ptica da bi se proizvela ista količina jaja. To dovodi do većeg utroška resursa — hrane, zemljišta i energetskih inputa — po proizvedenom jajetu.
Drugi ekološki pokazatelji
Pored emisija stakleničkih gasova, studija je utvrdila da su organski i slobodni sistemi lošije rangirani po korišćenju zemljišta, zakiseljavanju i eutrofikaciji voda. Autori su takođe zabeležili viši stepen mortaliteta kokošaka u tim sistemima u analiziranim podacima.
„Pronašli smo važan kompromis — sistemi koji se obično smatraju boljim za dobrobit životinja mogu zahtevati više ptica i imati veći uticaj na okolinu”, kaže dr Harriet Bartlett (Oxford).
Ograničenja i napomene
Autori naglašavaju nekoliko važnih ograničenja: analiza se zasniva na podacima sa farmi iz perioda 2009–2010 i nije uključila neke aspekte poput upotrebe pesticida, integrisanih efekata na biodiverzitet i druge šire koristi koje organska poljoprivreda može doneti (npr. zdravlje tla). To znači da studija ne prikazuje potpunu sliku svih mogućih uticaja.
Lee Holdstock iz Soil Association Certification, koji nije učestvovao u radu, ocenio je da studija „ističe značajne kompromise”, ali da pruža „nepotpunu sliku” jer ne uzima u obzir faktore kao što su zdravlje zemljišta, kvalitet vode, upotreba sintetičkih sredstava i širi efekti na prirodu.
Šta ovo znači za potrošače?
Jaja su osnovna namirnica u mnogim domaćinstvima, pa i skromne razlike po jedinici mogu imati veliki efekat kada se primene na nacionalnom ili globalnom nivou. Ovi nalazi ukazuju na to da oznake kao što su „organsko”, „slobodno gajeno” i „bez kaveza” mogu signalizirati prednost po dobrobit životinja, ali ne objašnjavaju nužno celokupni ekološki uticaj.
Autori pozivaju na dodatna istraživanja sa novijim i opsežnijim podacima kako bi se stekla potpunija slika kompromisa između dobrobiti životinja i održivosti okoliša.
Pomozite nam da budemo bolji.
