Parker Solar Probe je 8. juna ponovo oborio sopstveni rekord brzine, dostigavši oko 430.000 milja na sat (~120 milja/s). Misija, lansirana u avgustu 2018., prva je koja je proletela kroz Sunčevu koronu i približila se na ~3,8 miliona milja od površine Sunca, gde temperature mogu doseći ~1.700 °F. Projekat sada prolazi reviziju u NASA-i zbog kadrovskih i budžetskih izazova, dok New Horizons drži rekord za najvišu brzinu postignutu sopstvenim pogonom.
Parker Solar Probe Ponovo Oborio Sopstveni Rekord — Najbrži Objekt Koji Je Ikada Napravio Čovek
APL
8. juna NASA-in Parker Solar Probe ponovo je oborio sopstveni rekord brzine i još jednom dosegao granice do kojih ljudska tehnologija može da dopre. Istovremeno je nastavio da prikuplja detaljne naučne podatke o Sunčevoj atmosferi, pokazujući i „hrabrost i razum“ u isto vreme.
Parker Solar Probe, projektovan i u operaciji kod Johns Hopkins Applied Physics Laboratory (APL) i pod upravom NASA-e, lansiran je u avgustu 2018. Tokom najbližih prolaza pored Sunca letelica koristi gravitacione asistencije — pretežno prolaze pored Venere — kako bi dostigla vršne brzine do 430.000 milja na sat (otprilike 120 milja u sekundi).
Zašto je misija važna?
Glavni zadatak Parker misije je proučavanje Sunčeve korone i procesa koji proizvode solarne vetrove, baklje i čestice visoke energije. Da bi to učinila, letelica se približava Suncu više nego bilo koji raniji objekat — čak bliže od orbite Merkura — i prvi je instrument koji je direktno proletao kroz Sunčevu koronu.
Pri najbližem pristupu, Parker se približi na oko 3,8 miliona milja od površine Sunca (oko 6,2 miliona kilometara), gde temperature u okolini mogu dostići ~1.700 °F (~927 °C). Te vrednosti variraju u skladu sa jedanaestogodišnjim solarnim ciklusom; ciklus je poslednji put dostigao maksimum 2024. godine, kada je letelica zabeležila svoje ključne rekorde.
APL
Kako postiže velike brzine?
Parker koristi niz gravitacionih manevra pored Venere kako bi promenio svoju putanju i povećao brzinu u odnosu na Sunce. Ove asistencije omogućavaju mu da korak po korak spušta perihelion i poveća orbitalnu brzinu bez potrebe za dodatnim gorivom.
Budućnost misije i finansijski okvir
Iako je tehnički uspeh Parkera impresivan, sama misija se suočava sa administrativnim i budžetskim pitanjima. NASA trenutno revidira buduće faze misije usled izazova kao što su nedostatak kadrova i potencijalni rezovi budžeta. Koliko će misija moći da nastavi s proširenjem naučnih ciljeva zavisi i od tih spoljašnjih faktora.
Ko još polaže pravo na brzinu?
Vredno je napomenuti da i druga letelica ima svoju „specijalnu“ titulu: New Horizons, koja trenutno putuje oko 34.000 milja na sat, dostigla je 36.400 milja na sat tokom lansiranja 2006. To je, prema NASA-i, najveća brzina ostvarena sopstvenim pogonom (bez gravitacionih asistencija). New Horizons je detaljno istražio Pluton i kasnije objekat Arrokoth u Kuiperovom pojasu, ostavljajući najdetaljnije snimke tih dalekih svetova.
Zaključak: Parker Solar Probe je i dalje vodeći primer kako kombinacija inženjerske hrabrosti i precizne nauke može proširiti granice ljudskog saznanja — ali dalji napredak misije zavisi i od odluka u sferi finansiranja i upravljanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
