Nova studija u European Heart Journal otkriva da su mikro- i nanoplastika znatno češće prisutni u krvi pacijenata sa infarktom (84%) nego kod pacijenata sa hroničnom ishemijom (40%) ili normalnim arterijama (32%). Najveće koncentracije zabeležene su u krvi uzetoj iz same začepljene arterije. Pušači su bili oko šest puta češće izloženi detektabilnoj plastici, a kombinacija pušenja i visokog zagađenja vazduha dodatno povećava rizik. Autori ističu da rezultati ukazuju na povezanost, ali ne dokazuju uzročnost, i pozivaju na integrisane javnozdravstvene mere.
Mikroplastika i Infarkt: Nova Studija Pronalazi Plastiku U Začepljenim Arterijama
Plastic particles have been found at high concentration in the arteries of heart attack patients . | Credit: Illustration by Julia Wytrazek / Getty Images
Mikroplastika bi mogla imati veći uticaj na zdravlje srca nego što smo do sada pretpostavljali. Nova studija objavljena u European Heart Journal otkriva značajno veću učestalost mikro- i nanoplastike u krvi pacijenata koji su doživeli infarkt u poređenju sa pacijentima sa hroničnom ishemijskom bolešću i onima sa normalnim koronarnim arterijama.
Ključni nalazi
U istraživanju su mikro- i nanoplastika detektovani kod 84% pacijenata sa infarktom, u odnosu na 40% pacijenata sa hroničnom ishemijskom bolešću srca i 32% osoba sa normalnim koronarnim arterijama. Najveće koncentracije pronađene su u uzorcima krvi uzetim direktno iz začepljene (okludirane) arterije — na mestu blokade.
Pušenje, zagađenje vazduha i izloženost
Studija takođe pokazuje da su pušači bili oko šest puta verovatnije pozitivni na detekciju mikro- i nanoplastike u krvi koja snabdeva srce u odnosu na nepušače. Kombinacija pušenja i života u oblastima sa visokim zagađenjem vazduha dodatno je povećavala verovatnoću detekcije: svi pacijenti koji su pušili i živeli u zagađenim sredinama imali su detektabilne čestice, dok je među onima bez oba faktora to bio slučaj daleko ređe.
Šta ovo znači (i šta ne znači)
Rezultati ukazuju na snažnu povezanost između prisustva mikroplastike u krvi, izloženosti iz okoline i kardiovaskularne bolesti, ali ne dokazuju direktnu uzročnost — odnosno ne može se sa sigurnošću reći da mikroplastika sama po sebi izaziva infarkt.
Poreklo i širenje mikroplastike
Mikroskopske plastične čestice potiču iz mnogih izvora: sintetička vlakna odeće, habanje pneumatika, razgradnja ambalaže i druge svakodnevne aktivnosti. Naučnici već nalaze mikroplastiku u različitim organima i tkivima, uključujući jetru, bubrege, creva pa i mozak, što podiže zabrinutost o mogućim dugoročnim efektima.
Javne zdravlje i preporuke
Autori studije pozivaju na sveobuhvatniji pristup javnom i ekološkom zdravlju: integrisano praćenje kvaliteta vazduha, snažnije antipušačke mere, politike za smanjenje plastičnog zagađenja i uključivanje eksposomskih procena u smernice za prevenciju kardiovaskularnih bolesti. Takođe naglašavaju potrebu za daljim istraživanjima kako bi se razjasnila mehanika dejstva plastike na vaskularni sistem i razvile metode za jednostavno merenje lične izloženosti.
Dok nauka napreduje, stručnjaci savetuju smanjenje poznatih rizika (poput prestanka pušenja i smanjenja izloženosti zagađenju vazduha) kao praktične korake koji mogu istovremeno smanjiti i rizik od izloženosti mikroplastici.
Pomozite nam da budemo bolji.
