Studija tima sa Capital Medical University pronašla je mikroplastiku u svih 17 analiziranih uzoraka ljudskih arterija, pri čemu je PET činio 73,7% detektovane plastike. Koronarne i karotidne arterije sa ateromima imale su oko dva puta više čestica nego aortne uzorke bez naslaga. Nezavisna longitudinalna studija u NEJM povezuje više nivoe mikroplastike s većim rizikom od srčanih i moždanih udara, ali uzročnost još nije dokazana. Potrebna su dalja istraživanja izvora i efekata.
Mikroplastika U Ljudskim Arterijama: Pronađena U Sva 17 Uzorka, PET Čini 73,7%
(Alistair Berg/DigitalVision/Getty Images)
Mikroplastika — sitne čestice plastike manje od 5 mm — sve češće se pronalazi u ljudskom organizmu. Novi rad tima sa Capital Medical University (Liu i sar., Journal of Hazardous Materials, 2024) otkriva prisustvo mikroplastike u svih 17 analiziranih uzoraka arterijskog tkiva prikupljenih tokom hirurških zahvata.
The researchers found microplastics in three different types of artery tissue. (Liu et al.,J. Hazard. Mater., 2024)
Šta su istraživači pronašli?
Uzorci su obuhvatili tri vrste arterija: koronarne, karotidne i aortne. Mikroplastika je detektovana u svim tipovima, a najzastupljeniji materijal bio je polietilen-tereftalat (PET) — koji je činio 73,7% pronađenih čestica. Arterije sa ateromima (koronarne i karotidne) sadržale su približno dvostruko više mikroplastike u odnosu na uzorke aorte bez vidljivih naslaga.
The different plastics that were discovered have multiple potential sources. (Liu et al.,J. Hazard. Mater., 2024)
Moguće implikacije za zdravlje
Istraživači upozoravaju da su nalazi alarmantni, ali da treba postupati oprezno pri tumačenju uzročne veze. Studije na životinjama ukazuju na to da mikroplastika može izazvati oksidativni stres, oštećenje ćelija, poremećaj energetskog i lipidnog metabolizma te imuno-upalne reakcije — mehanizme koji bi mogli doprineti aterosklerozi.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
"Mikroplastika može izazvati oksidativni stres i oštećenje ćelija, ometati energetski i lipidni metabolizam i izazivati imunološko-upalne odgovore," navode autori.
Kako mikroplastika dospeva u arterije?
Tačan put ulaska još nije u potpunosti razjašnjen, ali verovatno uključuje više kanala: ingestiju kroz hranu i piće, kao i udisanje čestica iz vazduha. Iz ovih izvora čestice mogu proći kroz sluzokožu ili ćelijske barijere do krvotoka i potom se akumulirati u tkivu arterija.
Dodatni dokazi i ograničenja
Nezavisna studija objavljena 2024. u The New England Journal of Medicine pratila je 257 pacijenata tokom 34 meseca i našla da skoro 60% ima merljive količine poli-etilena u ateromima; ta studija je takođe zabeležila povezanost između viših nivoa mikroplastike i većeg rizika od moždanih i srčanih udara. Ipak, zbog brojnih potencijalnih faktora uticaja, zasad ne postoji definitivna potvrda direktne uzročnosti.
Šta dalje?
Autori pozivaju na dalja, veća i dugoročna istraživanja kako bi se precizirali izvori mikroplastike, mehanizmi njenog akumuliranja u arterijama i tačan uticaj na kardiovaskularno zdravlje. S obzirom na široku upotrebu plastike u svakodnevnom životu, razumevanje ovih puteva i efekata važan je javnozdravstveni prioritet.
Napomena: Iako su rezultati zabrinjavajući, uzorak (17 uzoraka) je relativno mali i potrebni su veći uzorci i studije sa praćenjem kako bi se utvrdile kliničke implikacije.
Pomozite nam da budemo bolji.
