Studija tima iz Korea Research Institute of Bioscience and Biotechnology otkriva mikroplastiku u životinjama hidrotermalnih ventila na više od 2.000 m dubine. Mikroplastika je pronađena u 11 od 12 ispitanih jedinki (≈92%), sa prosečno 3,42 komada plastike po životinji; najčešći materijal je polistiren. Lokacija i način ishrane utiču na raspodelu čestica, a čišćenje dubokih ventila nije praktično — prevencija i sistemske promene su ključne.
Mikroplastika Otkrivena U Životinjama Hidrotermalnih Ventila Na Više Od 2.000 Metara
Photo Credit: National Oceanic and Atmospheric Administration (NOAA)
Mikroplastika se pojavljuje na još jednom mestu koje se nekoć smatralo daleko od ljudskog uticaja: u dubokomorskim hidrotermalnim ventilima na više od 2.000 metara ispod površine. Istraživači iz Korea Research Institute of Bioscience and Biotechnology analizirali su puževe i školjke sa polja ventila u North Fiji Basinu (jugozapadni Pacifik) i duž Centralnog Indijskog Grebena.
Glavni nalazi
Studija, objavljena u časopisu Water Research, otkrila je mikroplastiku u 11 od 12 ispitanih jedinki (~92%). Prosečno je registrovano 3,42 komada plastike po jedinki, pri čemu je polistiren bio najzastupljeniji tip materijala.
Raspodela u organizmima
Istraživači su ustanovili da se raspodela čestica razlikuje prema načinu ishrane: kod puževa koji pretražuju morsko dno čestice su se pretežno akumulirale u probavnim organima, dok su kod filter-hranjivih školjki čestice bile ravnomernije raspoređene kroz tkiva.
Uticaj lokacije
Primerci iz Indijskog okeana pokazali su znatno veće nivoe mikroplastike nego oni iz jugozapadnog Pacifika. Autori ukazuju da lokalni izvori zagađenja, morske struje i rečni sistemi verovatno utiču na način na koji plastika dospeva u duboke oceanske ekosisteme.
„Zagađenje plastikom se sada proširilo čak i na dubokomorska hidrotermalna staništa koja su nekada smatrana među najizolovanijim okruženjima na Zemlji.“
— Se-Joo Kim, morski biolog, Korea Research Institute of Bioscience and Biotechnology
Šta ovo znači
Hidrotermalni ventili su ekstremna i teško dostupna staništa; otkriće mikroplastike tamo sugeriše da retko koji ekosistem ostaje izvan dometa plastičnog otpada. Postoji i zabrinutost za ljudsko zdravlje, jer se mikročestice već detektuju u ljudskom organizmu i u lancima ishrane, a dugoročne posledice još se ispituju.
Šta se može učiniti
Zbog velike dubine i otežanog pristupa čišćenje ventilskih polja nije praktična opcija. Glavne mere su prevencija i sistemske promene: smanjenje otpada na izvoru, bolje upravljanje otpadom i reciklaža, zamena nekih plastika bezbednijim alternativama, kao i smanjenje upotrebe jednokratne plastike.
Autori ističu da njihovi nalazi mogu poslužiti kao osnova za uspostavljanje budućih sistema monitoringa dubokog mora i za oblikovanje politika zaštite osetljivih, teško dostupnih ekosistema.
Pomozite nam da budemo bolji.
