Italijanska premijerka Giorgia Meloni planira da predloži Crnu Goru kao mogućeg domaćina centara za prihvat i repatrijaciju neregularnih migranata, navodi ANSA. Crnogorski premijer Milojko Spajić kategorično kaže da Crna Gora nije vodila pregovore i da će zvaničan odgovor biti negativan. Predlog je povezan sa pritiskom Rima nakon migrantske krize i incidenta u Ceuti, a Italija takođe želi da poveže trgovinske povlastice (GSP+) sa saradnjom pri vraćanju migranata.
Meloni Predlaže Crnu Goru Za Centre Za Prihvat Migranata — Spajić: „Odgovor Će Biti Negativan”
Getty © Marco Iacobucci/SOPA Images/LightRocket
Italijanska premijerka Giorgia Meloni namerava da predloži Crnu Goru kao jednu od opcija za uspostavljanje centara za prihvat i repatrijaciju neregularnih migranata, navodi agencija ANSA, a prenosi crnogorski list Dan.
Prema izvorima, Crna Gora se našla na preliminarnoj listi država u kojima bi Evropska unija mogla da formira nove centre za smeštaj i obradu dokumenata migranata. Predlog italijanske vlade trebalo bi da iznese ministar unutrašnjih poslova Matteo Piantedosi na vanrednom sastanku ministara unutrašnjih poslova EU.
Strategija Vlade Giorgie Meloni zasniva se na proširenju takozvanog "albanskog modela" i na države van EU, uz važnu razliku: nova rešenja bi, kako se navodi, bila finansirana direktno iz evropskih fondova i iz zajedničkog budžeta Unije, umesto bilateralnih aranžmana kakav Rim ima sa Tiranom.
Osim Crne Gore, na spisku potencijalnih domaćina pominju se Tunis, Libija, Egipat, Ruanda, Gana, Senegal, Mauritanija, Uganda, Uzbekistan, Jermenija i Etiopija.
"A kada bude ta inicijativa na stolu – naš odgovor će biti negativan", poručio je crnogorski premijer Milojko Spajić, ističući da Crna Gora nije vodila pregovore o otvaranju takvih centara niti je dobila zvaničnu inicijativu.
Spajić je dodao da Crna Gora ostaje pouzdan partner EU u zaštiti zajedničkih granica i upravljanju migracionim tokovima, ali je naglasio da će sve odluke koje se tiču države biti donošene odgovorno, transparentno i isključivo u skladu sa interesima građana Crne Gore.
Pozadina i diplomatske tenzije
Pritisak Rima na Brisel dolazi u trenutku pojačane migrantske krize na južnim granicama Evrope. Kao okidač za vanrednu reakciju navodi se incident u španskoj enklavi Ceuta, gde je zabeležen ulazak oko 50.000 migranata, a u kojem je poginulo više osoba.
Nakon tih incidenata, italijanska vlada privremeno je suspendovala deo primene Šengena za određene letove i brodske linije iz Španije na period od mesec dana, što je izazvalo oštre kritike španskih vlasti i diplomatske napetosti unutar EU. Ministar spoljnih poslova Španije José Manuel Albares kritikovao je nekoliko evropskih vlada zbog, kako je rekao, neadekvatnog odgovora na migrantsku krizu.
Kako Italija planira saradnju sa državama van EU
Da bi obezbedila saradnju zemalja van EU, Italija predlaže strožiju primenu režima GSP+ i uslovljavanje ekonomskih povlastica spremnošću trećih zemalja da sarađuju u procedurama vraćanja svojih državljana koji ilegalno borave u EU. Po tom modelu, beneficije iz trgovinskih programa bile bi uslovljene efektivnom saradnjom pri repatrijaciji.
Predložena rešenja otvaraju politička i pravna pitanja o nadležnostima, finansiranju iz budžeta EU i uticaju na države kandidate ili partnere van Unije, kao i o uticaju na unutrašnju politiku zemalja koje bi eventualno prihvatile takve centre.
Napomena: Informacije su zasnovane na izveštajima međunarodnih agencija i izjavama zvaničnika. Događaji su predmet daljeg razvijanja i mogu biti dopunjeni novim zvaničnim izjavama.
Pomozite nam da budemo bolji.
