Tim naučnika genetski je modifikovao salatu i duvan da proizvode mioglobin — protein koji doprinosi osobinama mesa. Biljke su ostale zdrave i prenosile su transgen potomstvu, uz prinose oko 810 mg/kg suve mase u salati i 800 mg/kg u duvanu. Iako su prinosi niži nego u životinjskom tkivu, efikasnost biljne proizvodnje po hektaru može kompenzovati razliku; glavni izazov je potpuna inkorporacija hema.
Po prvi put: Mioglobin, ključni mesni protein, uspešno proizveden u salati — korak ka održivijem 'mesu' iz biljaka
(nito100/iStock/Getty Images)
Jedenje mesa ima značajan uticaj na životnu sredinu zbog velike potrošnje zemljišta, vode i energije, kao i emisija gasova staklene bašte. Ipak, zbog ukusa, kulture i nutritivnih svojstava, mnogi i dalje jedu meso. Novo istraživanje otvara mogućnost da delove ukusa i funkcionalnosti mesa dobijemo iz biljaka.
U radu objavljenom u časopisu Frontiers in Plant Science, tim naučnika genetski je modifikovao salatu (Lactuca sativa) i duvan (Nicotiana tabacum) da proizvode mioglobin — protein koji doprinosi boji, aromi i nekim teksturnim svojstvima mesa.
Comparisons of lettuce in the experiment, with wild-type (natural) lettuce on the left in each photo, and engineered forms on the right. (Groff et al.,Front. Plant Sci., 2026)
"Naša studija pokazuje, prvi put, da više biljke mogu stabilno da proizvode mioglobin, jedan od ključnih proteina odgovornog za mnoge poželjne osobine mesa", rekao je za ScienceAlert prvi autor Alexia Groff, istraživač iz oblasti biljne biotehnologije na Imperial College London.
Kako su to uradili
Istraživači su upotrebili biolističku transformaciju (tzv. "gene gun") da bombarduju hloroplaste sadnica salate i duvana optimizovanim verzijama gena za svinjski mioglobin. Nakon potvrde da je DNK pravilno integrisana, biljke su uzgajane do zrelosti, proizvele su seme, a ispitivanja su pokazala da se transgen prenosi na potomstvo.
YouTube Thumbnail
Rezultati i ograničenja
Biljke su dobro podnosile proizvodnju mioglobina: ostale su zdrave, plodne i bez značajnog pada u fotosintezi. Izmereni prinosi mioglobina bili su približno 810 mg/kg suve mase u salati i 800 mg/kg suve mase u duvanu. To je otprilike deset puta manje mioglobina po suvoj masi nego u životinjskom mišiću.
Međutim, autori ističu da je biljna proizvodnja znatno efikasnija po resursima od stočarstva, te bi, računato po prinosu proteina po hektaru, biljna proizvodnja mogla konkurisati — ili čak premašiti — stočarsku proizvodnju uz nižu potrošnju vode i emisije gasova staklene bašte.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
"Otkrili smo da se protein pravilno sklapa, ali inkorporacija hema nije potpuna, što nam daje jasnu smernicu za unapređenje budućih generacija ovih biljaka", navodi Groff. "Budući rad bi mogao da se fokusira na inženjering puta hema ili metabolizma hema kako bi se povećao udeo potpuno sastavljenog mioglobina."
Moguće primene i dalje istraživanje
Ako se tehnika razvije i skalira, biljni mioglobin bi mogao biti ekstrahovan iz listova i korišćen kao sastojak u biljnim proizvodima nalik mesu ili se modifikovana salata može koristiti kao nutritivan i aromatičan svež sastojak. Ovo istraživanje je dokaz koncepta; potrebna su dalja poboljšanja kako bi se povećali prinosi i efikasnost inkorporacije hema, kao i procene bezbednosti i regulatorne usklađenosti za upotrebu u hrani.
Rad je objavljen u Frontiers in Plant Science, a eksperimenti su sprovedeni kao početna faza razvoja održivih platformi za molekularno gajenje visokovrednih proteina u biljkama.
Pomozite nam da budemo bolji.
