Tim sa UC Berkeleyja razvio je metodu TRACE koja otkriva delove modernog ljudskog genoma poreklom iz najmanje jedne veoma stare, neidentifikovane „duhovske“ linije. Taj signal čini oko 1% genoma, dok ukupna arhaična DNK iznosi približno 2%. Nalazi ukazuju da je bar jedna introgresija uticala na sve današnje populacije, ali tačno poreklo i vreme ukrštanja ostaju nejasni — neophodni su dodatni drevni genomni podaci iz Afrike i Azije.
Naučnici Otkrili DNK Ne Jedne, Već Dve „Duhovske“ Vrste U Našem Genomu — Šta To Znači?
Two 'Ghost Species' Lurk in Human DNAIlya Lukichev - Getty Images
Istraživači sa UC Berkeleyja razvili su novu metodu za pronalaženje izuzetno drevnih fragmenata DNK u modernom ljudskom genomu i otkrili signale koji ukazuju na najmanje jednu — a moguće i dve — neidentifikovane „duhovske“ homininske linije. Ovi tragovi, koji su ostali neprimećeni u standardnim poređenjima sa poznatim neandertalskim i denisovanskim genomima, danas čine značajan, ali mali deo našeg nasleđa.
Kako su došli do ovog otkrića
Tim predvođen postdoktorantom Arjunom Biddandom i doktorandom Yulinom Zhangom razvio je okvir nazvan TRACE (TRacking Archaic Contributions via ARG Estimation). TRACE kombinuje genomske podatke više populacija sa statističkim modelima evolucije da bi izdvojio regione genoma koji potiču iz vrlo starih, „super-arkaičnih“ izvora — odnosno iz linija koje su se razdvojile daleko pre nego što su se formirali poznati neandertalci ili denisovanci.
Glavni nalazi
TRACE je identifikovao najmanje jednu misterioznu liniju koja čini oko 1% genoma modernih ljudi — vrednost uporedivu sa prosečnim neandertalskim doprinosom. Ukupno, arhaična DNK u Homo sapiensima procenjena je na približno 2%, uključujući neandertalske i denisovanske delove.
Jedna od otkrivenih linija verovatno se odvojila u vreme kada su se preci modernih ljudi razdvajali od neandertalaca, a introgracija (prenosi gena između vrsta) u našu lozu dogodila se otprilike pre 300.000 godina. TRACE je takođe detektovao signale više događaja introgresije, uključujući vrlo stare slojeve unutar denisovanskog nasleđa populacija iz Okeanije.
Šta su ti „duhovi“?
Iako identitet tih „duhovskih“ linija još nije potvrđen, autori rada navode potencijalne kandidate, među kojima su Homo erectus i Homo heidelbergensis. Moguće je i da postoje još nepoznate homininske vrste koje nedostaju u fosilnom zapisu ili su teže detektabilne u postojećim genomskim uzorcima.
„Nalazimo dokaze za bar jednu introgresiju duhovske prirode koja je doprinela nasleđu svih današnjih populacija,“ pišu Biddanda i Zhang u radu objavljenom u Science.
Neodgovorena pitanja i dalje pred nama
I dalje nije moguće precizno odrediti tačna mesta niti vreme tih introgresija. Autori naglašavaju da će dodatni referentni i drevni genomni podaci, posebno iz Afrike i Azije, biti ključni za razjašnjenje porekla, vremenskih okvira i mogućih funkcionalnih uloga tih gena — na primer u imunitetu i metabolizmu.
Zašto je ovo važno
Otkriće pokazuje da je istorija ukrštanja među homininima bila kompleksnija i starija nego što se ranije mislilo. Fragmenti veoma drevne DNK koji su stigli do nas kroz direktne ili indirektne ukrštaje mogu pomoći da bolje razumemo kako su se adaptacije prenosile i oblikovale evoluciju moderne ljudske vrste.
Zaključak: TRACE je moćan alat koji je otkrio tragove najmanje jedne misteriozne homininske linije u našem genomu, a dalja istraživanja i drevni genomi mogli bi uskoro da razotkriju identitet tih „duhova“ i njihove posledice po ljudsku biologiju.
Pomozite nam da budemo bolji.
