Astronomi su u martu pomoću kineskog Einstein Probe registrovali retko šok izbijanje kada je eksplozija probila površinu masivne zvezde, a potom su je pratili skoro tri meseca uz pomoć Chandra i drugih teleskopa. Zvezda je bila ~30× masa Sunca i udaljena ~500 miliona svetlosnih godina. Eksplozija je klasifikovana kao broad-lined Type Ic sa materijom bržom od 10% brzine svetlosti, ali bez pratećeg gama-zraknog bljeska — moguće zbog zagušenog mlaza.
Retko posmatranje: Astronomi uhvatili „šok izbijanje“ i uvid u smrt masivne zvezde
A combination of images show the evolution of supernova SN 2026gzf, which was first detected by the Einstein Probe on March 21, 2026. Images taken on March 25 and April 3, 2026, show the supernova brightening. An archival image of the host galaxy from March 9, 2016, reveals a bright blue source at the location of the supernova, which scientists say likely represents a compact, extreme star-forming region in the host galaxy, combined with pre-explosion activity of the star before its death. CTIO/NOIRLab/DOE/NSF/AURA Image Processing: D. de Martin & M. Zamani (NSF NOIRLab)/Handout via REUTERS THIS IMAGE HAS BEEN SUPPLIED BY A THIRD PARTY. NO RESALES. NO ARCHIVES. MANDATORY CREDIT
Astronomi su iskoristili retku priliku da iz neposredne blizine prate eksplozivnu smrt masivne zvezde od početka do kraja, dobijajući nova saznanja o tome kako ovakvi nasilni događaji mogu da teku na više načina nego što se ranije verovalo.
Posmatranja su započela u martu kada je kineski svemirski teleskop Einstein Probe registrovao trenutni bljesak X-zraka — tzv. šok izbijanje — koji nastaje kada snažan šok talas, pokrenut kolapsom zvezdanog jezgra, probija površinu osuđene zvezde. Šok izbijanje je kratak i teško uočljiv događaj; prema navodima istraživača, ovo je prvo takvo beleženje još od 2008. godine.
Brzo reagovanje i višenedeljna posmatranja
Istraživači su brzo usmerili veliki broj instrumenata na to mesto, uključujući orbitalni Chandra X-ray Observatory i više zemaljskih opservatorija. Posmatranja su trajala gotovo tri meseca, sve dok se pozicija supernove, iz naše perspektive, nije našla iza Sunca.
Zvezda je bila udaljena oko 500 miliona svetlosnih godina i pre eksplozije procenjeno je da je imala približno 30 puta veću masu od Sunca. Prema autorima studija, radi se verovatno o Wolf–Rayet zvezdi — retkom, masivnom objektu koji je ranije izgubio spoljne slojeve vodonika i helijuma snažnim zvezdanim vetrovima.
Vrsta eksplozije i posledice
Eksplozija je klasifikovana kao broad-lined Type Ic, što znači da je zvezda imala uklonjene spoljne omotače, a izbačena materija je putovala izuzetno velikom brzinom — nešto iznad 10% brzine svetlosti. Istraživači veruju da je eksplozija verovatno ostavila za sobom crnu rupu.
"Potrebna je serendipnost da se uhvati šok u realnom vremenu", rekao je dr Brendan O'Connor (Carnegie Mellon University), vodeći autor jednog od radova objavljenih u Astrophysical Journal Letters. "Kao što radar ostavlja otisak kroz sredinu, tako i šok ostavlja potpis u X-zracima koji nam daju blizak uvid u zvezdu na ivici kolapsa", dodaje dr Jillian Rastinejad (University of Maryland), vodeća autorka drugog rada.
Bez gama-zraknog bljeska — moguć „zagušen“ mlaz
Supernova je pokazivala mnoge karakteristike eksplozija koje se često povezuju sa gama-zraknim bljeskovima (GRB), ali u ovom slučaju nije zabeležen prateći GRB. To je važno jer postavlja pitanje zašto neke kolabirajuće masivne zvezde proizvode usmerene mlazove koji probiju zvezdu i izazovu GRB, dok druge, naizgled slične, to ne čine.
Jedno objašnjenje je da je mlaz bio "zagušen" (engl. choked jet) — odnosno da nije bio dovoljno snažan ili brz da probije okolnu zvezdanu materiju ili gust oblak materije koji je okruživao zvezdu u završnim fazama njenog života. Postojanje zagušenih mlazova je decenijama unazad teorisano, ali ovo posmatranje predstavlja snažan kandidat za takav slučaj.
Zašto je ovo važno?
Ovo retko i detaljno posmatranje daje uvid u fizičke procese pri kolapsu veoma masivnih zvezda, pomažući astronomima da bolje shvate ekstremne uslove visoke gustine i temperature koje je teško reprodukovati na Zemlji. Takva otkrića pomažu u razjašnjavanju razlika između različitih vrsta supernova i mehanizama koji vode do formiranja neutronskih zvezda ili crnih rupa.
(Izveštaj: Will Dunham; obrada i sažetak istraživanja objavljenih u Astrophysical Journal Letters)
Pomozite nam da budemo bolji.
