Studija iz Brazila analizirala je 100 divljih svinja sa dve farme u Goiásu i otkrila da je 56 imalo E. coli, od kojih je 55 (98,2%) multirezistentno. Salmonella je bila retka, dok su mnogi izolati nosili gene povezane s virulencijom. Autori smatraju da okolina i kontakti divljine sa stokom mogu širiti rezistenciju i pozivaju na uključivanje uzgajanih divljih svinja u One Health nadzor.
Divlje svinje u Brazilu šire bakterije otporne na antibiotike — nova studija poziva na nadzor
(Raimund Linke/The Image Bank/Getty Images)
Nova studija iz Brazila ukazuje da komercijalno uzgajane divlje svinje mogu biti važan rezervoar bakterija rezistentnih na antibiotike, što ima implikacije za zdravlje životinja i ljudi.
A wild boar (Sus scrofa) in the Lainzer Tiergarten nature reserve in the southwest of Vienna, Austria. (Valentin Panzirsch/Wikimedia Commons/CC BY-SA 3.0 AT)
Ključni nalazi
Istraživači su prikupili rektalne briseve od 100 evropskih divljih svinja (Sus scrofa scrofa) sa dve farme u saveznoj državi Goiás. E. coli je izolovana iz 56 uzoraka, a 55 tih izolata (98,2%) bila su multirezistentna na antibiotike. Salmonella je retko pronađena — samo jedan uzorak — i on nije nosio ispitivane virulentne ili rezistencijske gene.
A baby wild boar (Sus scrofa) in a wildlife park in the Netherlands. (Sander van der Wel/Wikimedia Commons/CC BY-SA 2.0)
Detalji o otpornosti i virulenciji
Otpornost je bila naročito česta prema sulfonamidima, tetraciklinu, amoksicilinu, ampicilinu i doksiciklinu — lekovima koji su često prvi izbor zbog niske cene i široke dostupnosti. Većina izolata ostala je osetljiva na ceftriakson, ali autori upozoravaju da i mala prisutnost rezistencije na kritične antibiotike zahteva praćenje.
YouTube Thumbnail
Skoro 30% E. coli izolata nosilo je gen tsh, dok su manji brojevi imali gene papC i iss, povezane sa sposobnošću prianjanja, preživljavanja u krvi i uspešne kolonizacije. Neki izolati su nosili kombinacije ovih gena, što može pojačati potencijal za izazivanje bolesti.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Mogući izvor rezistencije
Upravnici farmi izjavili su da životinje nisu rutinski dobijale antibiotike, pa autori pretpostavljaju da okolina (tlo, voda i mikrobi u njoj) i kontakti divljine sa stokom, drugim divljim životinjama i antropogenim staništima igraju važnu ulogu u cirkulaciji rezistencijskih gena. Mobilni DNA elementi mogu prenositi te gene između bakterija u okolini.
Značaj i preporuke
Autori pozivaju da se uzgajane divlje svinje uključe u programe zdravstvenog nadzora u okviru One Health pristupa, koji povezuje ljudsko, životinjsko i ekološko zdravlje. Kako se komercijalno gajenje i divlje populacije šire, ove životinje bi mogle postati važan izvor antimikrobno rezistentnih bakterija koje se mogu širiti kroz ekosisteme.
Ograničenja studije
Uzorci su prikupljani između 2014. i 2017. godine i obuhvataju samo dve farme, a informacije o upotrebi antibiotika zasnivaju se na izjavama upravnika, bez nezavisne verifikacije. To znači da se situacija mogla promeniti i da su potrebna šira, ažurna istraživanja.
Zaključak
Rad pruža jedne od prvih detaljnih podataka o antimikrobnoj rezistenciji kod divljih svinja u Brazilu i podseća da borba protiv otpornosti zahteva praćenje van bolnica i farmi — uključujući i ekološke veze među divljinom, stočarstvom i ljudima.
Pomozite nam da budemo bolji.
