Saudijska Arabija i zemlje Zaliva razmatraju kopneni naftovod do Izraela kako bi zaobišle rizične morske puteve Hormuz i Bab el-Mandeb. Predlog podrazumeva povezivanje saudijskih izvora sa postojećim Trans-Israel cevovodom (≈163 milje / 263 km) i iskrcaj u mediteranskim lukama. Projekat nailazi na velike diplomatske i sigurnosne prepreke: Rijad i Tel Aviv nemaju formalne odnose, a terminali su već bili mete napada. Stručnjaci upozoravaju da cevovodi mogu ublažiti, ali ne i potpuno zameniti tanker-transport.
Naftovod Preko Izraela: Novi Izlaz Za Saudijsku Naftu i Geopolitička Prekretnica
Benjamin Netanyahu, the Israeli prime minister, with Donald Trump - Jim Watson/AFP via Getty Images
Saudijska Arabija i druge zemlje Zaliva traže pouzdaniju alternativu za izvoz nafte jer su glavne pomorske rute — moreuzi Hormuz i Bab el-Mandeb — postale sve rizičnije zbog blokada i napada. U igri je ambiciozan, ali politički i tehnički zahtevan predlog: kopneni naftovod do izraelske granice koji bi se povezao sa postojećim Trans-Israel cevovodom i odveo teret do luka na Sredozemlju.
Kako bi ruta funkcionisala
Jedna od razmatranih varijanti predviđa cevovod koji bi kretao iz regiona saudijskih polja, moguće iz luke Yanbu na obali Crvenog mora, i vijugao kroz pustinju do izraelskog letovališta Eilat na Crvenom moru. U Eilatu bi se nafta preusmerila u Trans-Israel Pipeline — cevovod dugačak oko 163 milje (približno 263 km) izgrađen krajem 1960-ih — koji vodi do mediteranskog terminala u Aškelonu, gde bi se teret ukrcavao na tanker za Evropu i druga tržišta.
Političke i bezbednosne prepreke
Glavni izazov nije inženjering već diplomatija: Saudija i Izrael nemaju formalne diplomatske odnose, a Rijad zvanično uslovljava normalizaciju stvaranjem palestinske države. Istovremeno, terminali na Eilatu i Aškelonu već su bili meta napada dronovima i raketama, što dodatno povećava rizik i ranjivost transportne infrastrukture.
Stavovi ključnih aktera
Crown Prince Mohammed bin Salman of Saudi Arabia has frequently accused Israel of genocide - Win McNamee/Getty Images
Eli Cohen, izraelski ministar energetike, naglašava da zemlje Zaliva ne žele da zavise ni od Irana ni od hutija iz Jemena. Premijer Benjamin Netanyahu ističe da bi kopneni pravci "uklonili uska grla" koja kontrolišu Hormuz i Bab el-Mandeb. S druge strane, saudijska kompanija Aramco je bila rezervisana i odbila je da komentariše javno.
Gospodarski i strateški efekti
Povezivanje energetskih mreža moglo bi imati dugoročne geopolitičke posledice: ulaganja iz Zaliva u izraelske energetske projekte (poput investicije Mubadala Energy u gasno polje Tamar) već su stvorila novu vrstu ekonomske povezanosti u regionu. Ipak, stručnjaci upozoravaju da cevovodi mogu ublažiti pritisak, ali neće potpuno zameniti tanker-transport koji i dalje čini glavnu struju izvoza.
Analitički oprez
Stručnjakinja Claire Jungman iz Vortexe podseća da su cevovodi „ventili“ a ne potpuna zamena tankera: tokom eskalacija tokovi kroz Hormuz su dramatično opali, a cevovodi su preuzeli samo deo transporta. Michael Carolan iz Argus Media napominje da je dodatna ranjivost tolika da bi dugačak cevovod predstavljao i novu, vidljivu metu za napade.
Zaključak
Plan za kopneni naftovod preko Saudijske Arabije i kroz Izrael je tehnički izvodljiv i potencijalno značajan za diverzifikaciju izvoza, ali njegova realizacija zavisi od teških političkih pregovora, regionalne stabilnosti i bezbednosnih garancija. Ako bi bio izgrađen, mogao bi ublažiti trenutne pritiske na pomorske puteve — ali bez garancije da će trajno promeniti geopolitičku sliku Bliskog istoka.
Pomozite nam da budemo bolji.
