Australija je ozbiljno pogođena gubitkom biodiverziteta: zemlja gubi oko četiri vrste svake decenije zbog invazivnih vrsta, bolesti, gubitka staništa i klimatskih promena. Ipak, ciljane mere u Dryandra Woodland dovele su do značajnog oporavka numbata — nacionalna populacija iznosi oko 3.000 jedinki, a lokalno je porast bila desetostruka. Stručnjaci upozoravaju da su potrebna veća ulaganja i snažnija politička volja kako bi se ovi krhki uspesi učvrstili i sprečio dalji gubitak vrsta.
Australija: Žarište Izumiranja — Ali Numbat Donosi Tračak Nade
[BBC]
Dryandra Woodland u jugozapadnoj Australiji jedan je od retkih zaklonjenih kutaka u kojima se još vide numbati — mala, šarena torbarska životinja koja je zahvaljujući ciljanim naporima sklonjena sa međunarodne liste ugroženih vrsta.
Dryandra Woodland is one of the few places you can still find wild numbats [Sharon Jones/BBC]
Numbat: mali simbol velike borbe
„Oči širom,“ naređuje saputnik iz prednjeg sedišta dok tim polako pretražuje staze i panjeve. Numbat, veličine vrapca ali sa prugama vrednim kamuflaže, nije lak za uočiti. Za dva nedeljna kruga svake prolećne sezone volonteri beleže svako viđenje — GPS lokaciju, udaljenost od puta i druge parametre — kako bi procenili gustinu i zdravlje lokalne populacije.
Dr Tony Friend first started working at Dryandra in the 80s [Sharon Jones/BBC]
Decenijama rada, uz uzgojne programe u zoo vrtovima i rigoroznu kontrolu predatora, pomogli su da se broj numbata poveća. Danas se procenjuje oko 3.000 jedinki u Australiji, a u Dryandra Woodland lokalna populacija je porasla i do deset puta u odnosu na najslomljenije periode.
Feral cats kill an estimated three billion animals in Australia each year [Courtesy WA DBCA]
Pretnje koje i dalje prete
Uprkos niklim uspesima, opasnosti su višestruke i trajne: invazivne vrste (posebno lisice i feralne mačke), gubitak i fragmentacija staništa zbog poljoprivrede, rudarstva i urbanizacije, bolesti kao što su hlamidija kod koala, gljivične epidemije koje pogađaju žabe, i sve izraženiji uticaji klimatskih promena.
The Carnaby's black cockatoo is another species barely hanging on in south-western Australia [Sharon Jones/BBC]
„Nije to više samo strah od mogućeg scenarija — gledamo ga kako se dešava pred našim očima,“ kaže profesor Euan Ritchie.
Feralne mačke se povezuju sa procenjenim tri milijarde ubijenih životinja godišnje u Australiji, dok su Crni letnji požari 2019–2020. izazvali smrt procenjenih oko tri milijarde životinja i osnažili rizike od daljeg urušavanja lokalnih ekosistema.
[BBC]
Šta se radi i zašto to nije dovoljno
Postoje konkretni mehanizmi pomoći: programi uzgoja (npr. u Perthu), preseljenja u ograđene rezerve, intenzivna kontrola predatora i projekti obnove staništa. Ti napori su spasili neke vrste od neposrednog izumiranja, uključujući numbata i nekoliko drugih ugroženih sisara i ptica.
Vicki Power and Tony Friend have spent decades trying to save the numbat [Courtesy Perth Zoo]
Ipak, finansiranje i politička volja su često nedosledni. Savezna vlada direktno izdvaja oko A$700 miliona za zaštitu prirode, dok konzervatori procenjuju da bi bilo potrebno približno A$33 milijarde da se efikasno obezbedi dugoročna zaštita. Paralelno, subvencije za industrije koje štete prirodi i dalje iznose desetine milijardi dolara godišnje.
The Albanese government passed legislation to protect salmon farming after lobbying by Tasmanian state officials [Getty Images]
Politički i društveni izazovi
Zaštita prirode u Australiji je podeljena između saveznih i državnih nadležnosti, što ponekad usporava ili umanjuje efikasnost mera. Industrijski interesi, pritisci država i ekonomskie koristi od eksploatacije resursa često prevagnu nad dugoročnim ciljevima očuvanja biodiverziteta.
Volunteer 'Jacko' keeps watch from the back of the truck [Sharon Jones/BBC]
Promene u zakonodavstvu i strategije koje je najavila vlada su korak napred, ali mnogi stručnjaci smatraju da su nove mere najviše „okvir“ — pravi uspesi zahtevaju sveobuhvatnu primenu, novac i političku hrabrost.
Zašto nam je važno
Biodiverzitet Australije podupire ekonomske delatnosti (poljoprivredu, turizam, građenje), ali i kulturu i znanje prvih naroda. Gubitak vrsta smanjuje i buduće mogućnosti za otkrića u medicini, poljoprivredi i prilagođavanju klimatskim promenama.
Zaključak: krhak napredak koji zahteva nastavak rada
Primer numbata pokazuje da ciljane, dugoročno finansirane akcije mogu dati rezultate. Ali oporavak je krhak: bez održive podrške, vrste koje delimično oporave mogu brzo nazadovati — što je pokazao primer woylieja (brush-tailed bettong).
Poruka stručnjaka je jasna: znamo rešenja, ali treba politička volja, trajno finansiranje i aktivno uključivanje zajednica da bi se osigurala budućnost australijske prirode.
Pomozite nam da budemo bolji.
