Autohtoni rendžeri iskorenili invazivne vatrene mrave na ostrvu Melville posle više od 20 godina

Više od dve decenije zajedničkog rada autohtonih rendžera, naučnika, državnih agencija, nevladinih organizacija i privatnih partnera rezultiralo je potpunim iskorenjivanjem invazivnih vatrenih mrava sa ostrva Melville u australijskoj teritoriji Tiwi Islands.

Veliki i retko viđen uspeh za tropske vatrene mrave

Projekat je obuhvatao oko 3.790 akri (~1.534 hektara), što je izuzetno velika površina za kampanju ovog tipa. Ben Hoffmann iz CSIRO-a istakao je da su do sada uspešne istrebljenja tropskih vatrenih mrava bila retka i znatno manja po obimu.

Koordinisan rad i lokalno zapošljavanje

Više od 40 rendžera učestvovalo je u različitim fazama programa tokom godina; zahvaljujući podršci Programa za autohtone rendžere, lokalne kapacitete je bilo moguće izgraditi tako da danas tim broji 15 članova koji nastavljaju nadzor i dalji rad.

"Svi smo se osećali veoma ponosno, jer je sav težak rad svih tih rendžera tokom dvadeset i dve godine dao rezultate. To je bio neverovatan uspeh," rekao je Stanley Tipungwuti, rendžer sa ostrva.

Metodika i briga za ekosistem

Kampanja je zasnovana na otkrivanju i uništavanju gnijezda: korišćen je ciljano primenjivan insekticidni mamac Amdro u malim količinama, a lokacije su se ponovo proveravale više puta kako bi se osiguralo potpuno iskorenjivanje (neka stambena dvorišta su proveravana i do 50 puta).

Iako mamac može da utiče na neciljne insekte ako se upotrebljava široko, program je smanjio ovaj rizik kroz ciljanu primenu i strogi terenski nadzor. Nigel Andrew sa Southern Cross University ukazuje da uklanjanje vatrenih mrava obično omogućava povratak autohtonih insekata u roku od nekoliko godina.

Zašto je ovo važno za biodiverzitet

Rendžeri i naučnici ističu da su vatreni mravi predstavljali pretnju za male sisare, ptice koje gnezde i mladunčad morskih kornjača. Mongabay navodi da su četiri vrste morskih kornjača na Tiwi ostrvima klasifikovane od australijskih vlasti kao ugrožene ili ranjive, dok je kornjača hawksbill (Eretmochelys imbricata) globalno označena kao kritično ugrožena od strane IUCN-a. U takvim krhkim ostrvskim ekosistemima invazivne vrste mogu imati razarajući uticaj.

Naredni koraci

Posle uspeha protiv vatrenih mrava, tim rendžera (sada 15 članova) preusmerava pažnju na druge invazivne vrste poput svinja i mačaka, a Tiwi Land Council je angažovao biobezbednosnog službenika koji proverava dolazni teret i pošiljke kako bi se sprečili novi unosi invaziva.

Zaključak: Projekat na Melvilleu predstavlja primer kako dugoročna posvećenost, lokalna izgradnja kapaciteta i ciljane metode mogu dovesti do uspešnog iskorenjivanja invazivne vrste, čime se vraća ravnoteža u osetljivim ostrvskim ekosistemima.