NileRed (Nigel Braun) proveo je dve godine razvijajući proces za proizvodnju etanola iz vazduha. Nakon izrade dvodelnog katalizatora na bazi gvožđa i specijalnog sistema za dovod vodonika, dobio je malu količinu tečnosti sa oko 7% etanola i tragovima metanola. Braun planira da poboljša prinos i selektivnost kako bi metodu učinio skalabilnom i bezbednom.
NileRed dve godine pokušavao da napravi etanol iz vazduha — dobio samo ~7% rastvor
Chemistry YouTuber NileRed spent two years making alcohol from air and got mostly water
Nigel Braun, poznat kao YouTuber NileRed, proveo je dve godine pokušavajući da sintetiše etanol iz gasova u običnom vazduhu. Projekat je detaljno dokumentovan u 80-minutnom videu koji je Gizmodo obradio 9. avgusta. Iako je eksperiment uspeo da proizvede tečnost sa detektovanim etanolom, konačni rezultat je bio daleko od praktičnog — oko 7% etanola u mešavini većinski sačinjanoj od vode, uz tragove metanola.
Šta je Braun pokušao
U osnovi, plan je bio jednostavan: iz vazduha izvući ugljen-dioksid (CO2) i vodonik (H2), pa pomoću katalizatora spojiti ova dva sastojka u etanol (C2H6O). U praksi su se pokazale značajne prepreke u svakoj fazi — od proizvodnje selektivnog katalizatora do pouzdane opreme za dovod vodonika pod pritiskom.
Glavni tehnički izazovi
Katalizator: CO2 i vodonik se sami ne spajaju u etanol; potrebna je supstanca koja usmerava reakciju prema ciljanom proizvodu. Braun je testirao više pristupa i na kraju napravio dvodelni katalizator na bazi gvožđa. Prvi pokušaj sinteze dao je samo 1,8 g katalizatora — dok mu je bilo potrebno oko 25 g — pa je proces proizvodnje katalizatora trajao nedelje.
Sistem dovoda gasova: Reakcija zahteva precizne pritiske i temperature. Vodonik isuviše lako difunduje u metale pod pritiskom i može izazvati pojava poznatu kao "embrittlement" (krhkost metala), što standardnu opremu čini nesigurnom. Braun je projektovao i izgradio prilagođeni visokopritisni sistem za dovod gazova.
Izvor materijala: Pošto CO2 već sadrži kiseonik, unošenje dodatne vodene pare u reaktor bi povećalo reaktivnost i komplikovalo selektivnost. Braun je zato prvo rastavio vodu u generatoru i u reaktor ubacivao samo vodonik, ostavljajući kiseonik po strani.
Rezultat i bezbednost
Posle dve godine rada, reaktor je proizveo malu količinu tečnosti koja se ispitivanjem pokazala kao oko 7% etanola; ostatak je bila voda i tragovi metanola. Metanol je toksičan u dovoljno velikim dozama, ali u ovom malom uzorku koncentracija je bila toliko niska da nije predstavljala praktičan rizik za Braunovo probanje. On je ipak oprezno probao uzorak i dao pozitivan komentar o ukusu.
Šta sledi
Braun ne smatra da je ovo konačno rešenje. Cilj mu je da poveća prinos i selektivnost tako da se može proizvesti veća količina (npr. cela boca) i da se eliminiše metanol kao nusproizvod. Uspeh u tome bi zahtevao dalja poboljšanja katalizatora i procesa da bi metod postao praktičan izvor sintetičkog goriva ili hemijskog sirovina.
Napomena o bezbednosti: Rad sa vodonikom, visokim pritiscima i toksičnim supstancama poput metanola zahteva laboratorijsko iskustvo i adekvatnu opremu; ovakvi eksperimenti nisu bezbedni za izvođenje amaterski.
Pomozite nam da budemo bolji.
