Globalni stavovi prema AI su podeljeni: Azija i Latinska Amerika pokazuju veći entuzijazam, dok Severna Amerika protestuje zbog uticaja na životnu sredinu i radna mesta. Lokalni otpori dovode do moratorijuma i zabrana gradnje velikih data centara. Studije pokazuju da je rizik od automatizacije veći u razvijenim ekonomijama nego u zemljama sa nižim prihodima.
Novi digitalni jaz: Zašto svet drugačije gleda na AI — strahovi, prilike i lokalni protesti
Demonstrators participate in a nationwide protest against data centers, in Fredericksburg, Virginia, U.S., July 18, 2026.
Globalni stavovi prema veštačkoj inteligenciji duboko su podeljeni: dok su u delovima Azije i Latinske Amerike ljudi optimistični i vide AI kao priliku, u Severnoj Americi rastu protesti zbog brige za životnu sredinu i radna mesta. Tekući sporovi oko gradnje velikih data centara i političke reakcije čine AI ključnom temom javne debate.
Globalni pogled
Analiza ankete više od 18.000 ljudi u 15 zemalja pokazuje da više od jedne trećine smatra razvoj AI jednim od glavnih problema u narednih pet godina — iznad tema poput imigracije, energetske bezbednosti i geopolitičkih napetosti. Međutim, osećanja prema AI se značajno razlikuju po regionima.
Otpor u Severnoj Americi: "Ne u mom dvorištu"
U Severnoj Americi glavni razlozi protivljenja su zabrinutost za životnu sredinu i strah od gubitka poslova. Data centri koji obučavaju i pokreću napredne AI modele troše velike količine električne energije i vode za hlađenje — veliki objekti mogu koristiti do 5 miliona galona vode dnevno, što je ekvivalent potrebama grada od 10.000–50.000 stanovnika.
U Kanadi je 68% ispitanika protiv izgradnje velikih AI data centara u blizini doma; oko 70% Amerikanaca deli sličnu zabrinutost. Kao odgovor, lokalne vlasti donose mere: Mississauga je privremeno zaustavila nove projekte, Njujork je uveo jednogodišnji moratorijum na dozvole za velike data centre, a Monterey Park (Kalifornija) je glasao za zabranu.
AI je postao izborno pitanje: protiv gradnje data centara kandidati u SAD i Kanadi koriste zabrinutost birača, a teme uključuju i moguće lokalne ekonomske i ekološke posledice.
Poslovi i realnost promena
Strah od gubitka radnih mesta podgreva protivljenje, naročito među mlađim generacijama. Gallupova anketa pokazuje da je među Amerikancima od 14 do 29 godina uzbuđenje zbog AI palo na 22%, dok je ljutnja porasla na 31%. Ipak, dosadašnji podaci pokazuju ograničene efekte na zaposlenost: istraživanje sa Stanforda navodi da je zaposlenost u zanimanjima najizloženijim AI pala za 0,2% godišnje (jun 2026), dok je u najmanje izloženim zanimanjima porasla za 0,6%.
Azija i Globalni jug: entuzijazam i prilike
U delovima Azije i Latinske Amerike građani su znatno optimističniji: 64% u Azijsko‑pacifičkom regionu i 56% u Latinskoj Americi kažu da ih korišćenje AI proizvoda i usluga uzbuđuje, naspram samo 29% u Severnoj Americi. Svetska banka procenjuje da generativni AI preti znatno manjim delom radnih mesta u zemljama sa niskim i srednjim prihodima (~4,5%) nego u razvijenim ekonomijama (> 14%), jer manje radne snage radi u znanja‑intenzivnim profesionalnim sektorima.
Mnoge zemlje Globalnog juga doživljavaju podatkovne centre kao priliku za razvoj i investicije. Ipak, i tamo postoje ekološke i lokalne bojazni: u Indiji su aktivisti protestovali protiv Google‑ovog planiranog kompleksa vrednog 15 milijardi dolara u Vizagapatnamu, uz slogan
"We cannot drink DATA", upozoravajući na rizik po vodne resurse.
Kina: intenzivan optimizam i državna kontrola
Kina je najoptimističnija prema AI — oko 80% stanovništva izrazilo je uzbuđenje zbog njenih perspektiva, a 77% smatra da benefiti nadmašuju ekološke troškove. Brzi tehnološki i infrastrukturni napredak, razvijena industrija čipova i drugačiji politički režim doprinose manjim javnim protestima. Kina ima oko 449 data centara naspram 5.427 u SAD, što znači da manji broj građana oseća neposredne negativne efekte tih objekata.
Šta to znači za budućnost
Rascepi u percepciji AI stvaraju novi digitalni jaz: za jedne je AI pretnja koja donosi rizike za posao i okolinu, za druge je šansa za rast i razvoj. Ključno pitanje nije samo tehnološka sposobnost, već politika, regulativa i kapacitet država da uravnoteže ekonomske koristi sa socijalnim i ekološkim implikacijama.
Zaključak
Diskusija o AI više nije samo tehnička — postala je društvena i politička tema. Lokalne zabrane, moratorijumi i protesti pokazuju da javnost i donosioci odluka traže odgovore na pitanja o održivosti, radnim mestima i raspodeli koristi. Da bi AI postao održiv i prihvatljiv, potrebno je transparentnije planiranje, bolja regulacija i politika koja štiti lokalne zajednice dok koristi ostaju dostupne širem društvu.
Pomozite nam da budemo bolji.
