Mario Röllig je 1987. zbog pokušaja bekstva proveo četiri meseca u Stasi pritvoru i i dan-danas nosi posledice tog iskustva. Iako je Berlinski zid fizički uklonjen 1989, njegove društvene i ekonomske posledice i dalje utiču na istočne delove Nemačke. Statistika podseća na razmere egzodusa pre izgradnje Zida i na stotine žrtava pokušaja bekstva, dok javni diskurs pokazuje podeljena sećanja i rizik relativizacije diktature.
Berlinski zid — 65 godina od početka: Srušen 1989, ali sećanja i posledice traju
East German police patrol the building of the Berlin Wall in 1961. The structure would last 28 years. Bildarchiv/dpa
Kada je Mario Röllig imao 17 godina, zaljubio se u mladića iz Zapadnog Berlina — ali između njih stajao je Berlinski zid. Njegov partner je povremeno mogao da ga posećuje u bivšoj Istočnoj Nemačkoj, ali je odnos bio pod prismotrom Ministarstva državne bezbednosti (Stasi). Rölligu je naređeno da špijunira mladića kako bi se onemogućilo eventualno prosleđivanje informacija; pod pritiskom, pokušao je bekstvo preko Bugarske, uhapšen je i 1987. proveo četiti meseca u samici u zatvoru Hohenschönhausen.
Most of the Berlin Wall has been dismantled but there are selected sections that have been preserved, like the East Side Gallery, where visitors can view colourful artwork. Wolfgang Kumm/dpa
Sećanja u senci zidnih kula
Rölligovu priču je izneo tokom posete memorijalu Hohenschönhausen uoči godišnjice početka izgradnje Zida 13. avgusta 1961. Iako je fizički zid većinom uklonjen nakon mirovne revolucije 1989, delovi kao što su East Side Gallery i fragmenti duž Bernauer Straße i dalje podsećaju na podeljeni grad. U senci nekadašnjih stražarskih kula, bol i kontrole stare države i danas su opipljivi — naročito za one koji su ih iskusili.
A worker helps to build the Berlin Wall on Bernauer Street in Berlin in August 1961. Bildarchiv/dpa
„Za građane bivše Istočne Nemačke zid je bio zatvor od betona,“ kaže Julia Klöckner tokom posete memorijalu.
Kako i zašto je nastao zid
Rukovodstvo Istočne Nemačke pod Walterom Ulbrichtom odlučilo je da zatvori granicu jer je između 1949. i avgusta 1961. do 4 miliona ljudi napustilo zemlju, navodi Fondacija Berlinski zid. Iako je granica sa Zapadnom Nemačkom bila zatvorena još 1952, prolazi kroz podeljeni Berlin predstavljali su ključnu rupu: samo između 1. i 13. avgusta 1961. oko 47.000 Istočnih Nemaca iskoristilo je berlinski prolaz ka Zapadu.
The Berlin Wall Memorial on Bernauer Straße. In 1961, the GDR began construction of the Berlin Wall. Britta Pedersen/dpa
U ranim jutarnjim satima 13. avgusta 1961. radnici i vojnici SED-a počeli su da postavljaju barijere — od komada asfalta i kaldrme do betonskih stubova — i tako je nastao sistem koji je na kraju zauzeo oko 155 kilometara.
Bricklayers, guarded by armed East German police, contruct the Berlin Wall at the Soviet-US border in Potsdamer Platz in central Berlin in 1961. UPI/dpa
Brojke i posledice
Za Berlin, Fondacija Berlinski zid beleži oko 140 smrtnih slučajeva povezanih sa gradskom granicom; ako se uzmu u obzir svi pokušaji bekstva iz DDR-a, broj poginulih doseže oko 915 ljudi. Podela je imala dugoročne društvene i ekonomske posledice: prihodi, pokrivenost kolektivnim ugovorima, penzije i stopa nezaposlenosti i danas su, decenijama nakon ujedinjenja, u mnogim istočnim regionima na nižem nivou nego na zapadu.
The Berlin Wall at 65 - it was taken down after the peaceful revolution in 1989 that paved the way for German reunification Britta Pedersen/dpa
Elisabeth Kaiser, poverenica za istočnu Nemačku, podseća da mlađi naraštaji teško mogu da pojme rizik koji su ljudi preuzimali kako bi pobegli. Istovremeno, postoji zabrinutost zbog političke relativizacije i idealizacije DDR-a: nostalgija u privatnom kontekstu je razumljiva, ali političko "belo pranje" represivnog režima opasno je i uvredljivo za žrtve.
Različita sećanja Istoka i Zapada
Ankete pokazuju da percepcija DDR-a ostaje podeljena: istraživanje iz 2025. među stanovnicima Berlina pokazalo je da 52% onih koji su živeli na zapadu pre 1990. vidi DDR kao diktaturu, dok je među onima sa istoka taj procenat 38%. Mnogi istočnoberlinci gledaju na prošlost slojevitije, uz mešavinu kritike i sećanja na socijalne aspekte života.
„Kada čujem da danas govore 'DDR 2.0', to je ruganje onima koji su bili progonjeni,“ kaže Röllig, koji i danas nosi posledice pritvora: noćna buđenja i strah od spuštanja na bok u snu podsećaju ga na pravila iz ćelije.
13. avgust ostaje simbol: podsećanje na ljudsku cenu zatvaranja i na dugoročne posledice koje se, i posle više decenija, vide u društvu, ekonomiji i politici Nemačke.
Sa fotografijama iz arhiva i iz memorijala Hohenschönhausen.
Pomozite nam da budemo bolji.
