Studija Univerziteta u Oxfordu, objavljena u PNAS-u, pokazuje da rast industrijske proizvodnje pilića pogoršava razmenu i mešanje sojeva bakterije Campylobacter između divljih ptica i peradi. Analizirano je skoro 2.800 genoma iz 30 zemalja (1979–2024), a pronađene su genetske promene koje olakšavaju opstanak bakterije na farmama, uključujući otpornost na antibiotike. Autori upozoravaju da velike, zbijene farme deluju kao „sunđeri za patogene“ i pozivaju na bolju biobezbednost i nadzor.
Industrijska proizvodnja pilića pogoršava širenje bakterije Campylobacter i rast otpornosti na antibiotike
Chicken farming under certain conditions may lead to the spread of bacteria, scientists say. Sina Schuldt/dpa
Nova studija istraživača sa Univerziteta u Oxfordu ukazuje da masovna industrijska proizvodnja pilića doprinosi širenju bakterije Campylobacter, najčešćeg bakterijskog uzročnika dijareje kod ljudi, i pospešuje pojavu sojeva otpornijih na antibiotike.
Tim iz Ineos Oxford Institute for Antimicrobial Research analizirao je gotovo 2.800 genoma Campylobacter-a prikupljenih od pilića i divljih ptica u 30 zemalja (period 1979–2024). Poređenjem genetskih podataka istraživači su utvrdili da je, paralelno s rastom peradarske proizvodnje, porasla razmena sojeva između divljih ptica i domaćih jata.
Istraživanje pokazuje da velike i zbijene farme stvaraju pogodne uslove u kojima bakterije iz različitih izvora lako dolaze u kontakt, mešaju se i razmenjuju gene. To dovodi do hibridizacije sojeva i pojave genetskih promena koje pomažu bakteriji da opstane u farmama, uključujući:
Industrial chicken farming may be creating conditions that help some bacteria to spread, say scientists. Klaus-Dietmar Gabbert/dpa
- gene povezane sa otpornosti na antibiotike,
- mehanizme za bolju zaštitu od stresa,
- poboljšanu pokretljivost i sposobnost sticanja hranljivih materija.
„Puno sojeva dođe zajedno i hibridizuju se. Ne želimo to, jer baš tamo nastaju novi ‘Frankenstein’ patogeni,“ upozorava prof. Sam Sheppard.
Autori rada, objavljenog u Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS), takođe beleže porast sojeva otpornijih na lekove, što može otežati lečenje teških infekcija kod ljudi. Modeli pokazuju da kada populacija pilića dostigne određenu veličinu, sojevi poreklom iz divljih ptica mogu nastaviti da kruže među peradom čak i ako prvobitno nisu bili dobro prilagođeni životu u pilićima.
Praktični saveti i implikacije: Istraživači i stručnjaci za javno zdravlje ističu važnost poboljšane biobezbednosti na farmama, odgovornog korišćenja antibiotika u stočarstvu i kontinuiranog genetskog nadzora patogena. Potrošačima se preporučuje pravilno termičko obrađivanje mesa i pažnja pri rukovanju sirovom piletinom kako bi se smanjio rizik od unakrsne kontaminacije (npr. prskanje soka sa sirovog mesa na salatu ili kuhinjski pribor).
Zaključno, studija ukazuje da industrijsko peradarstvo ne stvara samo veći broj potencijalnih izvora infekcije, već i evolucioni okvir u kojem Campylobacter može dobiti nove, potencijalno opasnije kombinacije osobina. To ima značajne posledice za kontrolu zaraznih bolesti i javno zdravlje.
Pomozite nam da budemo bolji.
