Nova analiza ukazuje da su julske poplave u Asamu uglavnom posledica ljudskih faktora — nekontrolisane seče šuma, neplanirane urbanizacije i neadekvatne infrastrukture —, a ne direktan rezultat trenutnog klimatskog zagrevanja. Iako su padavine bile uobičajene za region, rigidni nasipi i degradacija zemljišta pojačali su štetu i prouzrokovali masovno raseljavanje. Autori pozivaju na restauraciju vlažnih staništa, bolje upravljanje rekama i proaktivne mere ranog delovanja zbog mogućih promena monsunske dinamike u budućnosti.
Studija: Razorne poplave u Asamu pretežno posledica ljudskih propusta, ne direktno klimatskog zagrevanja
State Disaster Response Fund (SDRF) personnel rescue residents from a flooded area after heavy rainfall in Guwahati on 24 July 2026 (AFP/Getty)
Nova analiza pokazuje da poplave koje su ovog leta pogodile indijsku saveznu državu Asam — odnoseći 103 života i raselivši više od 700.000 ljudi — nisu neposredno pojačane aktuelnim klimatskim zagrevanjem, već su katastrofu uglavnom isprovocirale ljudske greške: nekontrolisana seča šuma, neplanirana urbanizacija i neadekvatne odbrane od poplava.
Ključni nalazi studije
Međunarodni tim World Weather Attribution uporedio je najintenzivnije trodnevne i 30-dnevne padavine u današnjem klimi sa hipotetskom klimom koja je 1,4°C hladnija. U oba slučaja analiza nije pokazala jasnu ulogu trenutnog globalnog zagrevanja u povećanju jačine julske monsunske kiše u regionu.
A resident commutes in a cycle rickshaw through a flooded street following heavy rainfall in Guwahati, Assam (AFP/Getty)
Sneha Ganguly: „Neplanirana urbanizacija, krčenje šuma, loša drenaža i neodgovarajuće strukturalne mere sada prevladavaju nad prirodnom varijabilnošću padavina u objašnjenju učestalosti poplava.“
Uticaj na ljude i privredu
Poplave su potopile oko 45.000 hektara obradivog zemljišta, a desetine hiljada domaćih životinja i kućnih ljubimaca su stradale ili nastradale. Saobraćaj i primarna zdravstvena zaštita su prekinuti jer su mnogi putevi potopljeni, snabdevanje lekovima za hronične pacijente dodatno je otežano, a prenatrpani kampovi za evakuisane povećavaju rizik od izbijanja bolesti.
Zašto su nasipe i beton problem
Asam leži u poplavnom pojasu reke Brahmaputra, čiji nanosi podižu rečno korito. Godinama podizani kruti betonski nasipe i anti-erozijske konstrukcije zadržavaju nanose, dodatno podižu korita i blokiraju prirodni odliv, što povećava verovatnoću katastrofalnih proboja.
A resident walks past an excavator clearing mud and debris beside a flood damaged house (Getty)
Emmanuel Raju: „Marginalizovane zajednice koje žive na peščanim sprudovima i oslanjanje na rigidne betonske brane mogu biti recept za katastrofu.“
Nezavisno od vremenskih promena — ali oprez za budućnost
Iako studija ne povezuje julske padavine sa trenutnim zagrevanjem, autori upozoravaju da globalno zagrevanje već menja druge procese: rast temperatura, promena snežnog pokrivača i otapanje glečera u Himalajima može ubuduće promeniti režim reka i povećati rizik od poplava, čak i tamo gde padavine zasad nisu porasle.
Friederike Otto: „Trenutno klimatske promene nisu glavni pokretač, ali veći trendovi se mogu pojaviti kako zagrevanje bude napredovalo.“
Preporuke
Autori pozivaju na preusmeravanje od rigidnih inženjerskih rešenja ka prilagodljivim pristupima: restauraciju vlažnih staništa, bolje upravljanje rečnim koritima, proaktivne mere ranog delovanja i plansko upravljanje zemljištem kako bi se smanjio rizik pre nego što voda udari.
Zaključak: Hitna, sveobuhvatna i prirodi prilagođena upravljačka rešenja su presudna — jer iako ova konkretna poplava nije direktno posledica trenutnog zagrevanja, ljudska ranjivost i degradacija okoline su ključni faktori koji su katastrofu pretvorili u razaranje.
Pomozite nam da budemo bolji.
