Rat i prateće sankcije teško pogađaju Irance: inflacija je naglo porasla (skoro 90%), a cene hrane su skočile oko 134% na godišnjem nivou. Infrastrukturne i ekonomske štete mere se u desetinama do stotinama milijardi dolara, dok politička represija i naredbe za ubrzanje pogubljenja produbljuju društvenu traumu. Društvo je podeljeno, a građani imaju ograničen uticaj na odluke koje oblikuju njihovu budućnost.
Kako rat pogađa Irance: Inflacija, represija i osećaj nemoći
With no end to the war in sight, inflation on the rise, fuel rationing and continued threats of strikes, the vast majority of the Iranian population appear not to be players, but pawns. | Credit: Illustration by Julia Wytrazek / Getty Images
Bez vidljivog kraja sukoba, prosečan Irac sve češće deluje kao žrtva geopolitičkih i unutrašnjih odluka koje ne kontroliše. Rat, međunarodne sankcije i unutrašnja represija udaraju po ekonomiji, društvenom tkivu i svakodnevnom životu.
Ekonomija pod pritiskom
Inflacija je naglo skočila — podaci iz izveštaja pokazuju rast potrošačkih cena blizu 90% u poslednjem mesecu, dok je inflacija hrane porasla oko 134% u poređenju sa istim periodom prošle godine. Takav skok cena dodatno pogoršava siromaštvo i otežava osnovne životne potrebe za veliki broj stanovnika.
Dešavanja na terenu i štete
Pretnje, napadi i sankcije naneli su značajnu štetu infrastrukturi i ekonomiji; štete se procenjuju na desetine do stotine milijardi dolara prema izveštajima regionalnih i međunarodnih medija. Pored direktne štete od napada, dugo trajanje sankcija i unutrašnje probleme upravljanja čine oporavak teškim.
Režim, represija i društvena trauma
Represija posle protesta, izvешtaj o masakrima i naređenja za ubrzanje izvršenja smrtnih kazni pojačavaju osećaj straha. Mnogi Iranci prijavljuju široko rasprostranjenu traumatsku atmosferu koja pogađa različite generacije i društvene slojeve. Jedan od čestih kritičkih navoda je osećaj "izdaje" i pasivnosti zapadnih zemalja pred njegovim dimenzijama.
Društvena podela i politička marginalizacija
Iransko društvo ostaje raznoliko: postoje i strastveni pristaše vlasti koji učestvuju u državnim proslavama i antiameričkom narativu, kao i oni koji se boje da će rat potvrditi i učvrstiti autoritarnu kontrolu Islamske Republike. Uprkos tome što su "narod" često centralna tema u retorici i propagandi obe strane, građani imaju vrlo mali direktan uticaj na donošenje ključnih odluka koje oblikuju njihov život.
Citati:
"Biće uredu. Uvek bude. To je kao partija šaha," izjavljen je nedavno (komentar koji je izazvao pažnju u kontekstu diplomatskih napetosti). Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova odgovorio je da su Iranci "profesionalni šahisti"—aluzija na izdržljivost i snalažljivost pod pritiskom.
Šta očekivati dalje
Ako sukob potraje, ekonomski i društveni pritisci bi mogli postati dublji, a politička represija jača. Dugoročni ishod će zavisiti od spoljnopolitičkih dinamika, unutrašnjih promena i kapaciteta društva za oporavak. Za sada, većina Iranca ostaje primarno pogođena posledicama, dok malo utiče na tok sukoba.
Pomozite nam da budemo bolji.
