Ključne tačke: Rusija je pojačala ciljane dezinformacione aktivnosti na poljskom jeziku, iskoristivši spor oko volinjskih masakara za jačanje protivukrajinskog raspoloženja. PISM beleži preko 250% porasta antiukrajinskog sadržaja, delom generisanog botovima. Promene u javnom mnjenju i porast neprijateljstva prema izbeglicama mogu uticati na političku klimu pred izbore 2027.
Rusija Iskorišćava Spor Poljske i Ukrajine Da Pojača Dezinformacionu Kampanju
An honour guard member stands as Polish and Ukrainian flags flutter on the day of a visit by Polish Prime Minister Donald Tusk, amid Russia's attack on Ukraine, in Kyiv, Ukraine February 5, 2026. REUTERS/Alina Smutko
Rusija je znatno intenzivirala ciljane online dezinformacione napore u Poljskoj, koristeći spor Varšave i Kijeva oko volinjskih masakara kao povod za pojačavanje protivukrajinskog raspoloženja, kažu poljski zvaničnici i nezavisni istraživači.
Kako se kampanja širi
Poruke su pretežno objavljivane na društvenim mrežama na poljskom jeziku i usmerene su i na podsticanje nezadovoljstva prema ukrajinskim izbeglicama. Analiza državnog Instituta za međunarodne poslove Poljske (PISM) ukazuje na više od 250% porasta antiukrajinskog sadržaja na platformama poput X, Facebooka, Instagrama, TikToka i YouTube-a nakon što je predsednik Ukrajine imenovao vojnu jedinicu povezanu sa kontroverznim događajima iz Drugog svetskog rata.
Uloga botova i taktika
PISM i istraživači navode da je veliki deo tog porasta izgledao veštački — prisustvo botova i koordinisanih naloga stvorilo je utisak brzog rasta protivukrajinskog sentimenta. Umesto da šire otvorene laži, kampanja je često fokusirana na pojačavanje već postojećeg spora i nameštanje interpretacija stvarnih događaja.
"Događaj je stvaran, ali tumačenje nametne spoljnji akter," rekao je analitičar Wojciech Pokora iz Info Ops Poland Foundation.
Reakcije zvaničnika i moguće posledice
Početni potpredsednik za digitalna pitanja u poljskoj vladi, Pawel Olszewski, rekao je da je posle spornog imenovanja usledila "eksplozija" dezinformacija na društvenim i zvaničnim ruskim kanalima, uključujući Telegram. Moskva negira umešanost: ruska ambasada u Varšavi tvrdi da se Ruska Federacija ne meša u odnose drugih država i odbacuje optužbe kao neosnovane.
Ankete pokazuju da se stavovi prema Ukrajincima u Poljskoj pogoršavaju: IBRiS je otkrio da je 33,6% ispitanika izjavilo da im se odnos prema Ukrajincima pogoršao nakon spora, dok je podrška nastavku vojne pomoći pala sa 78% 2022. na oko 52% u nedavnim ispitivanjima. Stručnjaci napominju da negativan sentiment nije samo rezultat spoljnih kampanja, već i umora javnosti zbog velikog broja ukrajinskih izbeglica (procenjeno na 1,8–1,9 miliona), ekonomskih tenzija poput uvoza žitarica i istorijskih rana.
Politički kontekst
Porast protivukrajinskog raspoloženja i incidenti sa elementima ksenofobije već su izazvali reakcije u poljskoj javnosti: premijer Donald Tusk je pozvao na prestanak napada i govora mržnje. Analitičari upozoravaju da će pitanje politike prema Ukrajincima i uticaj dezinformacija verovatno biti važno pred parlamentarne izbore 2027. godine.
Izveštavala: Anna Koper; Redigovao: Aidan Lewis
Pomozite nam da budemo bolji.
