Melanie Gradik (27) tuži bečku gradsu upravu zbog naplate korišćenja kabina u javnim toaletima, tvrdeći da to predstavlja polnu diskriminaciju. Grad tvrdi da zahtev za naplatu pokriva troškove higijenskog osoblja u 29 objekata, dok pravna struka dovodi u pitanje da li postoji objektivno opravdanje za drugačiji tretman muškaraca i žena. Ako Gradik pobedi, presedan bi mogao da utiče na druge opštine u Austriji.
Bečanka tuži grad zbog 'diskriminatornih' naknada za toalete: Žene plaćaju, muškarci imaju besplatne pisoare
Melanie Gradik, 27, is suing Vienna over what she sees as discriminatory policy on public toilet fees (PATRICK SIEBER)
Melanie Gradik (27) pokrenula je pravni postupak protiv gradske uprave Beča tvrdeći da je diskriminisana zbog pravila naplate u javnim toaletima: žene često moraju da plate 50 centi za korišćenje kabina, dok muškarci mogu besplatno da koriste pisoare.
„Bila sam u parku sa prijateljem i oboje smo morali da idemo u toalet. On je mogao da ode besplatno, a ja sam morala da platim 50 centi. Zapitala sam se: kako je to moguće?“ rekla je Gradik za AFP u parku Augarten.
Žalba i pravni argumenti
Gradik je podnela prigovor zbog diskriminacije, navodeći da isključivo naplaćivanje korišćenja kabina ženama krši gradske i austrijske zakone o zabrani polne diskriminacije. Njena advokatica, Petra Laback, ističe da muški korisnici imaju dodatnu besplatnu opciju (pisoare), što stvara nejednak tretman.
„Muškarci imaju dodatnu besplatnu alternativu, žene je nemaju“, rekla je Laback.
Stav gradske uprave i pravna stručnost
Beč upravlja sa 168 javnih toaletnih objekata: 139 besplatnih i 29 koji naplaćuju korišćenje. Grad objašnjava da se naplata (50 centi) primenjuje u objektima gde su angažovani higijenski radnici zbog velike frekvencije i radi održavanja čistoće. Urinalima, kako navode, nastoje da spreče mokrenje u javnom prostoru.
Međutim, pravna profesorka Anna Gamper sa Univerziteta u Insbruku ukazuje da prema austrijskom pravu razlika u tretmanu polova mora imati objektivno opravdanje. Po njenom mišljenju, troškovi izgradnje, održavanja i čišćenja kabina i pisoara su u suštini slični, pa ovo opravdanje ne deluje dovoljno snažno.
Moguće posledice
Ako Gradik pobedi, presedan bi mogao da utiče na politiku drugih opština u Austriji. U koalicionom sporazumu bečke vlasti su se obavezale da prošire mrežu javnih toaleta i istraže mogućnost besplatnih objekata za sve. Kao model se pominju novi, besplatni toaleti u parku Augarten (otvoreni 2025), sa pristupačnim dizajnom, slavina za piće i dnevnim osvetljenjem.
Za sada je slučaj indikator šire diskusije o rodnoj jednakosti u svakodnevnim javnim prostorima i pitanju da li novčana i infrastrukturna rešenja nehotice favorizuju jedan pol.
Pomozite nam da budemo bolji.
