Nova CESifo studija pratila je 12.365 odraslih Francuza tokom 28 dana i pokazala da razgovori sa AI chatbotovima mogu delovati prijatno, ali istovremeno povećati osećaj usamljenosti i smanjiti životno zadovoljstvo. Iako korisnici ocenjuju interakcije s botovima kao prijatnije, oni provode manje vremena uživo s drugima i češće jedu sami. Stručnjaci upozoravaju da chatbotovi mogu pružiti privremenu utehu, ali ne zamenjuju bogatstvo međuljudskih odnosa.
Razgovori s chatbotovima prijaju, ali mogu pojačati usamljenost — velika studija CESifo
Experts say talking to chatbots doesn't replace human interaction as a growing body of research indicates it increases loneliness.
Razgovori sa chatbotovima mogu kratkoročno prijati, ali novo istraživanje sugeriše da oni ne rešavaju, pa čak mogu i pogoršati osećaj usamljenosti. Radna verzija eksperimenta mreže CESifo pokazuje kontrast između trenutnog zadovoljstva interakcijom i dugoročnijih negativnih efekata na socijalno ponašanje i psihičko stanje.
Šta je istraživanje pokazalo
CESifo je pratio 12.365 odraslih Francuza tokom 28 dana. Polovina ispitanika je bila zamoljena da vodi lične razgovore s AI chatbotovima, dok je kontrolna grupa nastavila svoj uobičajeni život. Na kraju meseca, grupa koja je koristila chatbote prosečno je ocenila te „razgovore“ kao prijatnije i zadovoljavajuće u odnosu na kontrolu.
Međutim, ista grupa je prijavila porast osećaja usamljenosti, pad životnog zadovoljstva i blagi porast depresivnog raspoloženja. Ispitanici su takođe češće jeli sami i provodili manje vremena uživo s prijateljima i porodicom.
Sažetak glavnih nalaza
- Subjektivno zadovoljstvo razgovorima sa chatbotom je raslo.
- Objektivni pokazatelji socijalne povezanosti — vreme provedeno uživo, broj zajedničkih obroka — su opali.
- Samoprocena usamljenosti i lošeg raspoloženja blago je porasla.
„Mogu zamisliti da u nekim slučajevima razgovor sa AI može pojačati nezadovoljstva ili produžiti razmišljanje o problemima, pa osoba bude manje sklona da izađe, pozove nekoga ili večera sa drugim ljudima“, rekao je Louis Fréget, jedan od istraživača, u izjavi za Fortune.
Širi kontekst i mišljenja stručnjaka
Rezultati su važan doprinos debati koju vode i tehnološki lideri i naučnici. Dok neki (kao što je izvršni direktor Mete, Mark Zuckerberg) ističu potencijal chatbota za ublažavanje usamljenosti, drugi upozoravaju na ograničenja: tekstualna interakcija ne daje isti osećaj "bivanja poznatim" kao razgovor s drugim čovekom.
Nicholas Epley (University of Chicago) podseća da razgovor s AI interfejsom često ne pruža duboku povezanost, a Valeria Pfeifer (University of Missouri–Kansas City) ističe da veze uspostavljene putem tipkanog jezika obično izazivaju manje pozitivnih emocija nego odnosi uživo.
Postoje izuzeci: pilot-program u Njujorku u kojem je blizu 1.000 starijih osoba razgovaralo sa chatbotom prijavio je pad usamljenosti. Ipak, bioetičarka Nancy Berlinger upozorava da iako chatbot može doneti privremeno olakšanje, on ne može zameniti bogatstvo međuljudskih odnosa.
Zaključak i implikacije
Studija ukazuje na dvojnu prirodu chatbota: oni mogu pružiti kratkotrajnu utehu i prijatne interakcije, ali istovremeno podstaći ruminaciju i smanjiti podsticaj za stvarnu socijalnu interakciju. To znači da chatboti ne bi trebalo da se predstavljaju kao zamena za ljudske odnose, već eventualno kao dopuna u programima podrške, uz oprez i dalje evaluacije.
Napomene: Rezultati potiču iz radne verzije istraživanja i treba ih tumačiti u kontekstu različitih populacija i formata interakcije. Više istraživanja i kliničkih testova su potrebni da bi se utvrdili dugoročni efekti i najbolji načini upotrebe AI u podršci socijalnom zdravlju.
Izvor: radna verzija istraživanja CESifo; izveštaj na Fortune.com.
Pomozite nam da budemo bolji.
