Nova analiza podataka iz NHANES (1999–2020) pokazuje da je serumsko‑bikarbonat porastao za ~7% dok je atmosferski CO2 u SAD rastao sa ~369 ppm na ~420 ppm. Povećanje bikarbonata tumači se kao kompenzacija na viši CO2, a istovremeno su zabeleženi blagi padovi kalcijuma i fosfora u krvi. Nalazi su korelativni i zahtevaju dodatna istraživanja, ali upozoravaju na potencijalne dugoročne zdravstvene rizike ako emisije nastave da rastu.
Kako Porast CO2 Menja Hemiju Vaše Krvi — Šta Nova Studija Otkriva
—Photo-Illustration by Chloe Dowling for TIME (Source Images: quantic69/Getty Images, Luke Sharrett—Bloomberg/Getty Images)
Porast koncentracije ugljen‑dioksida (CO2) u atmosferi povezan je sa talasima vrućine, sušama, požarima i ekstremnim olujama. Nova analiza podataka sugeriše i dodatni efekat koji do sada nije sistematski razmatran: promena hemije krvi ljudi kao odgovor na rastući CO2 u okruženju.
Rezultati studije
Istraživači Phil Bierwirth (Australian National University) i Alexander Larcombe (University of Western Australia) iskoristili su podatke iz američkog programa NHANES (National Health and Nutrition Examination Survey) prikupljene između 1999. i 2020. godine. U okviru uzorka od oko 7.000 ispitanika na dve godine zabeležen je prosečan porast serumsko‑bikarbonata od 7% u toku 21 godine.
U istom periodu, koncentracija CO2 u atmosferi izmerenoj u SAD porasla je sa ~369 ppm na ~420 ppm. Autori tumače porast bikarbonata kao znak da se organizam kompenzuje zbog većeg delimičnog pritiska CO2 — bikarbonat je glavni pufer koji održava pH krvi.
Kako to utiče na telo
Povećan nivo bikarbonata ukazuje na kompenzatorni odgovor organizma, ali ta sposobnost ima ograničenja. Kratkoročno, umeren porast CO2 (kao u loše provetrenim prostorijama) povezan je sa simptomima kao što su glavobolja, umor i smanjena koncentracija. Dugoročne studije na životinjama ukazuju na moguće posledice: oksidativni stres, upalu, kalcifikacije u bubrezima i arterijama i promene u kostima.
Studija je zabeležila i blagi pad nivoa kalcijuma i fosfora u krvi. Deo ugljenika iz krvnih gasova može se vezati u kosti kao karbonat u mineralnom matriksu (npr. u hidroksiapatitu), a taj proces podrazumeva premještanje kalcijuma i fosfata iz krvi u kost. Ako bi se taj mehanizam pojačao dugoročno, to bi potencijalno moglo pogoditi zdravlje kostiju i drugih organa.
Ograničenja i neizvesnosti
Važno je naglasiti da su nalazi zasnovani na opservacionim podacima i povezanosti (korelaciji). NHANES meri serumske biomarkere kod velikog broja ljudi, ali ne dokazuje direktnu kauzalnost između globalnog CO2 i bolesti. Mogu postojati i drugi faktori (ishrana, bubrežna funkcija, lekovi, sociodemografski činioci) koji utiču na nivoe bikarbonata, kalcijuma i fosfora. Autori zato pozivaju na dodatna istraživanja, uključujući dugoročne i eksperimetalne studije, kako bi se razjasnila mehanika i klinički značaj ovih promena.
Šta to znači za budućnost
Ako globalne emisije nastave da rastu, projekcije ukazuju na mogući porast koncentracije CO2 iznad 500 ppm do sredine veka. Autori upozoravaju da bi takvi nivoi mogli preći granice koje ljudski organizam lako kompenzuje, posebno kod osetljivih grupa — dece, trudnica i osoba sa hroničnim bolestima. Najpravocrtinije rešenje ostaje smanjenje emisija stakleničkih gasova i poboljšanje ventilacije u zatvorenim prostorima.
Zaključak
Studija ne tvrdi da je već usled tih promena zahvaćeno široko bolesno stanovništvo, ali ukazuje na moguću tiho rastuću biološku posledicu klimatskih promena: sistemsku reakciju organizma na dugotrajan porast CO2. Potrebna su dodatna istraživanja i, istovremeno, hitne politike za smanjenje emisija.
Napomena: Ovaj tekst sumira javno dostupne rezultate i stavove autora studije; zbog kompleksnosti teme preporučuje se praćenje daljih naučnih izveštaja.
Pomozite nam da budemo bolji.
